Ruža Ćirković: Intervju na svaki predsednikov intervju

S JEDNE STRANE, S DRUGE STRANE: Neka sila je odlučila da uništi medije, pa im je kao meru kvaliteta nametnula balans između izjava političara s jedne strane, i izjava političara s druge strane, da parafraziram Gintera Grasa. Što više izjava imaju političari za koje narod neće ni da čuje, to bolji medij za koji narod nije ni čuo.

Širom još nereformisanog sveta osnivaju se za merenje tog balansa nevladine organizacije medijskih stručnjaka – to su oni što im nije išlo u novinarstvu, a sa suđenjem novinarstvu im ide mnogo bolje. Učinak po novinarstvo je isti.

Čini se da je Radio Televizija Slovenije pronašla sjajan štos da na razumnu meru svede interes za svoje minute političara s jedne strane i interes političara s druge strane.

Recept je prost: „u skladu s profesionalnim kriterijumima i principima novinarske etike“ kad god se u radijskim ili televizijskim emisijama RTV Slovenija napravi duži intervju s predsednikom vlade o aktuelnim pitanjima, opozicionim strankama se, po mogućstvu odmah ili najkasnije u roku od 24 sata, pruža prilika da u emisiji istog tipa iznesu svoje stavove o tim pitanjima. Ukoliko se radi o više od dve stranke, emisija može biti najviše za polovinu duža od one u kojoj je intervjuisan premijer.

Kad verujem da je ovo super profesionalan štos, u mislima sam u Srbiji. Ovde bi naravno cela stvar bila izvrgnuta ruglu, ukoliko bi se primenjivala na duži intervju premijerke, a ne na duži nastup predsednika države, koji u stvari vrši i ulogu premijera. I daje intervjue o stvarima iz čiste nadležnosti premijerke. Jer šta je, ruku na srce, bolje: kad nas premijerka baci u depresiju porukom da su sve vakcine protiv Covid-19 pokupovale bogate zemlje ili kad nam predsednik saspe istinu u lice: Kosovo ili vakcina? Kosovo.

Stvar bi takođe bila izvrgnuta ruglu, ukoliko se i svako vanredno obraćanje predsednika države novinarima i javnosti ne bi tretiralo kao duži intervju.

Zamislite samo kad bi javni servis Srbije dao opoziciji priliku da iznese svoj stav, kad god predsednik naše države održi vanrednu konferenciju za štampu o aktuelnim temama, koje javni servis po pravilu prenosi u celosti. I da ta emisija traje najmanje koliko i konferencija za štampu predsednika države.

Verujem da se vara svako ko pomisli da bi, u takvom jednom zamišljenom slučaju, ostalo na javnom servisu malo vremena za išta drugo, a s obzirom da imamo više od dve opozicione parlamentarne stranke…

Jer verujem da bi pritisak i redovnih, a još više vanrednih konferencija za štampu predsednika države znatno oslabio pri pomisli da iza svakog nastupa s jedne strane, sledi nastup s druge strane.

I još verujem da kod nas ne bi uopšte bila moguća vremenska distanca od 24 sata između nastupa predsednika i nastupa opozicije, inače bi nastala takva gužva u programu, ništa ne bi mogao da učini ni UNPROFOR.

VRŠILAC DUŽNOSTI JAVNOG SERVISA: Danas se u Mostaru, Federacija Bosna i Hercegovina, održavaju lokalni izbori, prvi put posle celih 12 godina natezanja Hrvata i Bošnjaka. Za sve to vreme, funkciju gradonačelnika je obavljao hrvatski predstavnik Ljubo Bešlić, u očekivanju da problem reši viiiisoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu Valentin Incko. Koji je tako dugo ostao u Bosni i Hercegovini baš zbog takvih smišljeno nerešenih i nerešivih problema.

U koje sto posto spada i smehotresan slučaj sa javnim servisom Federacije BiH čiji generalni direktor je takođe poslednji put izabran 2008. godine. I od tad je na toj funkciji iako mu je mandat istekao 18. 8. 2013. godine.

Ali nije mandat istekao samo generalnom direktoru nego i Upravnom odboru, koji bi trebalo da izabere novog.

Evo šta u svojoj reviziji poslovanja javnog servisa FBiH za 2018. godinu piše Ured za reviziju javnih institucija u FBiH:

„Nakon isteka mandata i podnesenih ostavki u periodu 2010-2013. godine od imenovanih članova Upravnog odbora samo jedan član, kojem je također istekao mandat, vrši funkciju Upravnog odbora… Predsjedavajući UO održava sjednice sa Poslovodnim odborom RTV FBiH. Zakonom je propisano da Upravni odbor odlučuje većinom glasova od ukupnog broja svih članova… S obzirom na to da Upravni odbor ima samo jednog člana ne može se potvrditi osnovanost njegovog rada i donesenih odluka u smislu odredbi Zakona o JS RTV FBiH“.

Iz ovog proizilazi da generalni direktor javnog servisa FBiH, u trenutnu objavljivanja pomenute revizije, nije postavljen čak ni za vršioca dužnosti.

Sem tog formalno-pravno kao nejasnog slučaja, u našem regionu vršioci dužnosti su generalni direktori Javne medijske ustanove Radio Televizija Srbije i javnog servisa Republike Srpske.

Direktora RTV Slovenija pokušali su nedavno da smene, na inicijativu vladajuće SDS, stranke slovenačkog premijera Janeza Janše. Na sednici Programskog saveta predlog za smenu dobio je 14 od potrebnih 15 glasova.

Posle 30 godina, sa vlasti je u Crnoj Gori otišla Demokratska partija socijalista, što je odmah prouzrokovalo potrese u javnom servisu, po definiciji nezavisnom od politike, ali je prvi čovek DPS-a na predsedničkoj vlasti ostao, pa ćemo videti kako će se ili neće ta kohabitacija odraziti na poziciju aktuelnog generalnog direktora.

Generalni direktor HRT-a je na toj funkciji stabilno od 2017. godine i po zanimanju je elektroinženjer zainteresovan pre svega za digitalizaciju i tehnički razvoj, a generalni direktor makedonskog javnog servisa (JRP MRT) uspešno je preživeo radikalnu promenu vlasti iako taj servis nije objavljivao „bombe“, koje su promeni doprinele, i ponovo je na funkciju, na kojoj se nalazi od 2012, reizabran 2018. godine.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com