Ruža Ćirković: Trojka na jednoga

HER GUTENBERG: Prošlog leta sam sa prijateljima iz Nemačke raspravljala o ovoj novoj pomami političara – svi moraju biti doktori. I još goroj pojavi koja tu pomamu prati – doktori plagiranih doktorata. A oni mi kažu da novinari to baš ne bi trebalo da kritikuju. Jer su nedosledni. Evo, kažu, ovde je ministru odbrane Karlu fon Gutenbergu dokazano da je i to u neverovatno visokom stepenu plagirao svoj doktorat, koji mu je onda oduzet, a malo teže ali oduzeto mu je i ministarsko mesto, ali nije prošlo ni dva-tri meseca od te ogromne bruke, a novinari su opet počeli da ga zovu da da svoje cenjeno mišljenje o ovome ili onome. Ovih dana je Karl fon Gutenberg postavljao evropske standarde i po našim medijima. Za primer.

Nisam se raspitala, ali verovatno će plagijator fon Gutenberg dobiti od svoje stranke CDU neki zadatak ovde na Balkanu. Takvi političari s greškom (recimo, alkoholizam) nama su dopadali i ranije i mi smo sa najvećom pažnjom primali njihove sugestije i pretnje. Ovo vam navodim u kontekstu zahteva Grčke da više ne pregovora sa Trojkom nego direktno sa institucijama koje je čine. Mada neki nad tom razlikom seire, ona je vrlo bitna. Nikad nismo saznali ko su u stvari ljudi koji, recimo, u Grčku stignu predstavljajući se kao Trojka. U petak je glavnu ulogu u pregovorima izmedju Grčke i evro-zone igrao predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi, lično. Ta će banka finansirati Grčku u naredna četiri meseca.

Yanis Varoufakis

KAD JE POBEDIO, ZAŠTO JE IZGUBIO: Javlja mi koleginica da je londonski Gardijan, navodno, pokrenuo akciju potpisivanja peticije podrške Janisu Varufakisu i Grčkoj. To mi je sa stanovišta naših medijskih standarda čudno, ali sa stanovišta anglosaksonskih možda ne bi ni bilo. U svakom slučaju Varufakis postaje veliki miljenik svetskih medija i žena. Te se zaključci da je on u prošli petak pokleknuo pred silom i nepravdom mogu smatrati preuranjenim, koliko i zaključci da je sila i nepravda pala pred njime. Da li je to ozlojedilo nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea, tek u Šojbleovu pobedu od prošlog petka više nije siguran ni konzervativni nemački list Frankfurter algemajne cajtung, koji za Grčku zagovara veću strogost nego i sam Šojble. Pa u onlajn izdanju od nedelje taj list primećuje da je nemački ministar posle pregovora od petka izgledao iscrpljeno i zabrinuto, a bogami se, iznenada priseća, da bi izlazak Grčke iz evro-zone mogao da ima jednog zaboravljenog mrskog pobednika – Vladimira Putina. Pa se ekonomskoj ceni razlaza sa Grčkom, sada dodaje i mnogo teže merljiva, ali još značajnija politička cena. Komentar lista treba čitati pažljivo jer smo tu, hvala Bogu, i mi: “ Možda najveći rizik jednog izlaska Grčke iz evro-zone (Grexit) su njegove strateške posledice. Ako Grčka izadje iz evropskog saveza onda će jedna ključna zemlja Balkana biti u potrazi za novim partnerima. Prvi kandidat za to bila bi Rusija i to nezavisno od sastava vlade u Atini. Rusija ima novca, interese na Balkanu i postoji kulturna bliskost izmedju dve pravoslavne zemlje. Za predsednika Putina bi veza sa Grčkom bila glavni geopolitički dobitak jer bi on tako zadobio diektan uticaj u Egeju i ruski povratak u srednju i jugoističnu Evropu (Srbija, Madjarska, Slovačka), dopunio bi još jednom zemljom. On bi tako imao polugu u rukama da izuzme ceo Balkan iz zapadnog lagera. Za EU bi to brzo moglo imati i praktične posledice: Takozvano Transjadranski gasovod, kojim bi Evropa trebalo da se snabdeva gasom iz Kaspijskog regiona, a da izbegne Rusiju, trebalo bi da bude gadjen preko Grčke”. Možda osnovanost straha Nemačke od grčko-ruske bliskosti neće time biti pojačana, ali da podsetim da je početkom 90-tih godina gradonačelnik Moskve bio Gavril Popov, etnički Grk.

TROJKA I ALENKA: Pre nego što su Varufakis i Aleksis Cipras pristigli da kažu NE omrznutoj Trojci mogli su da se upute koliko bi to NE moglo da ih košta iz slučaja bivše slovenačke premijerke Alenke Bratušek. Bratušekova se za vreme svog kratkog i dosta uspešnog premijerskog mandata nije suprotstavljala Trojci, samo joj je pošlo za rukom da dolazak te neidentifikovane ekipe birokratskih predstavnika MMF-a, EK i ECB u Sloveniju izbegne. Osveta je bila brza i žalosna: kandidatura Bratušekove za evropsku komesarku je u Evropi ismejana i što je još žalosnije, uz pomoć Slovenije. Koju je prošle nedelje posetio naš premijer. Pošto je samo par dana pre toga posetio Makedoniju. Gde je sa premijerom Nikolom Gruevskim mogao, ne znamo i da li jeste, da prodiskutuje dve stvari: prvo, i jedan i drugi smatraju da su na udaru nekih medjunarodnih faktora, a pominjan je i puč; drugo, Evropska komisija prognozira da će Makedonija ove godine (i sledeće) biti država sa najvećom stopom rasta u Evropi!!!

Ruža Ćirković
Kolumna “Moj izbor”, dnevni list Danas

Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com