Ruža Ćirković: Zadarskom ulicom više neću da prolazim

LA CARRERA: Te 2003. godine kad je retko ko iz Srbije putovao u Hrvatsku bilo kako, a bože me sačuvaj avionom, iznajmila je Tvornica duhana Rovinj mali avion i preko Pule u Rovinj odvela poveću grupu beogradskih novinara. I zamoli me jedan kolega da se, kad u Rovinj stigem, obaaavezno slikam u Beogradskoj ulici pred kućom u kojoj su on i njegova žena nekad letovali i da mu sliku pošaljem. Da ga želja mine.

U Rovinju su se svi prema nama, gde god da smo banuli, ponašali za 10.

Rovinj je nekad bio omiljeno letovalište Beogradjana, od kojih se mnogima hotel Eden pričinjavao kao stvarno raj.

Vlasnica restorana u kome smo prvo veče večerali izašla je da nam uzbudjenim glasom kaže koliko joj je milo i koliko im u Rovinju njihovi beogradski gosti nedostaju… I sve je stvarno bilo samo u tom stilu i još bolje.

Dok ja nisam krenula da obavim zadatak koji mi je dat. Vrtela sam se po Rovinju, Titov trg sam našla, ali Beogradsku ulicu – nikako. I, pored sve ljubaznosti sam ostala oprezna, pa odlučim da je najbezbednije da za Beogradsku ulicu pitam u turističkoj agenciji.

Prva i poslednja osoba, koja se na mene obrecnula na tom putu, bila je ta gospođa u turističkoj agenciji. Nema u Rovinju Beogradska ulica, odsekla je ona. “Ali je bila?”, ne dam se ni ja sve dok mi nije kroz zube poverila da se Beogradska ulica sada zove La Carrera.

Slikam se kako mi je zapovedjeno i gde mi je zapovedjeno pa krenem od jedne do duge frizerske radnje, butika i kafića – da proverim da novo ime nije neka otrovna poruka starom, pa da prenesem.

Niko, ama baš niko u ulici koja se nekad zvala Beogradska, nije znao šta znači La Carrera.

Bivša Beogradska ulica je duga i lepa trgovačka ulica sa ambicijom da postane druga kuća svetskih brendova, a La Carrera, sem što je poznata marka naočara, znači i dinamična, temperamentna i sve što možete zamisliti u tom smislu. To sam nešto posle iskopala.

BUS ZA ZADAR: Ovog se setih, pošto se opet razigrala gadna diskusija oko preimenovanja Zadarske ulice u Beogradu imenom književnika Dobrice Ćosića.

Kad su oni tako poskidali nas, red je da i mi, makar s 30 godina zakašnjenja (čemu smo se nadali?), poskidamo njih, misle jedni. Ne, nego da podmetnemo i drugi obraz ili se hitnemo hlebom, jer to je tako beosvetski, smatraju drugi.

Nešto sam se pitala da li je sa Zadarskom ulicom sve baš tako jednostavno. Jasnije: šta mislite koliko je sadašnjih stanovnika Rovinja rodjeno u Beogradu, a kolikim su sadašnjim stanovnicima Beograda Zadar i okolina rodno mesto?

Pre par godina, nekim sasvim drugim povodom, na Beogradskoj autobuskoj stanici su mi rekli da najviše polazaka dnevno, za destinacije van Srbije, imaju za Zadar!!! Tad sedoh, da ne padnem.

Inače, ulica treba da nosi ime koje joj je dao onaj ko je izgradio. Imaš ime za koje ti baš treba neka ulica, e pa druškane, preznoji se, izgradi nešto, pa ga zovi kako hoćeš.

A ne, ko god se domogne vlasti i pre nego je podigao ma i kiosk, traži par tudjih ulica da ih preimenuje. Kad je dokon.

ULICA GRADA VUKOVARA I NIKOLA TESLA: Kad smo već kod ulica, još nešto moram da primetim: svako malo Srbija protestuje što Hrvatska prisvaja svetskog naučnika Nikolu Teslu ili ljuti se jer se u Hrvatskoj vredja sećanje na stradanje Srba u Jasenovcu.

A u Hrvatskoj svaki grad u kome sam ja bila, a bila sam u mnogim, obavezno u samom gradskom centru ima dve ulice: ulicu Nikole Tesle, kao podsećanje na u Hrvatskoj rodjenu pamet, i ulicu grada Vukovara, kao stalno podsećanje na hrvatsku žrtvu. Obavezno. Svaki.

Ulica grada Vukovara proteže se duž celog Zagreba, a ulicu Nikole Tesle u Dubrovniku ne može da promaši nijedan turista.

I kakve to veze ima sa Srbijom, Nikolom Teslom i Jasenovcem?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com