Svakog petka ispočetka: Tašna naše koleginice

SVI NOVINARI NOSE ROLEX SATOVE: Vredelo je gledati emisiju televizije Happy u kojoj su premijera Srbije, Aleksandra Vučića, propitivale navodno najpoznatije žene Srbije samo zbog rolex sata i markirane tašne jedne žene, pardon novinarke, koja u studiju nije bila prisutna. Pošto joj sam premijer nije pomenuo ime nego njen rolex sat na ruci i skupu tašnu kojoj nije mogao da se seti marke, gledaocima je, slutim namerno, ostavljeno da veruju kako po pravilu novinarke, a naročito one koje kao brinu za visinu prosečne plate, okolo cimaju rolex satove i tašne koje nisu Luj Viton, nego nešto još gore, pardon skuplje. A nama novinarima ostalo je da se prisećamo koja je to koleginica toliko socijalnim pitanjima iznervirala premijera a da njena materijalna situacija priču o rolex satu i tašni od par hiljada evra iz prve čini ekonomski održivom. Meni je odmah pala na pamet jedna, pa ako premijer može sa TV ekrana ovako vukovima u kavez života da baci sve novinarke koje su se usudile da ga pitaju „kad ćemo živeti bolje“, mogu i ja bezimeno da elaboriram slučaj koleginice koju je, po mom mišljenju, odlučio da zloupotrebi.

rolex

DOBRO UDATE ŽENE I NESPOSOBNI MUŠKARCI: Koleginica je napravila najbolji intervju sa Aleksandrom Vučićem otkako je on postao premijer. I to usred televizije koja ne propušta priliku da se premijeru dodvori raskrinkavajući svakoga u kome on nasluti potencijalnog neprijatelja. Za razliku od plejade novinara kojima se on obraćao nadimkom ili ih, kao žene u studiju, naveo da se sramno bore za njegovu naklonost, koleginica sa rolex satom i skupom tašnom, koje je zapazio premijer ne ja, mu nije dozvolila, dok su bili u studiju i pred očima gledalaca, da njihov odnos intervjuera i intervjuisanog privatizuje opasno populistički zloupotrebljavajući njenu dobru porodičnu materijalnu situaciju na pitanje „Kad ćemo živeti bolje?“ odgovarajući ciničnom tvrdnjom „Ne bih rekao da vi živite lošije“, na šta ga je ona strogo presekla protivpitanjem „Vi to mene pitate lično?“ i podsetila ga da su i ona i on u studiju, a ne u kafani ili na ulici, da su dakle tu kao novinar i premijer, a ne u privatnom svojstvu. Da se od nje, dakle, očekuje da postavlja ona pitanja koja bi premijeru, po njenoj novinarskoj proceni, postavljali njeni gledaoci, a ne ona pitanja koja muče nju lično, pa ni ona pitanja koja muče kuću u kojoj radi ili profesiju kojoj pripada, iako je ovo drugo u novije vreme postalo gotovo uobičajeno. Premijer Vučić je na ovu okolnost morao biti upozoren nekoliko puta, ali je tokom cele emisije morao da bude vraćan na liniju preko koje nijedan novinar ne bi smeo da dozvoli nijednom svom sagovorniku da predje. Koleginica sa rolex satom i skupom tašnom, koje je primetio premijer ne ja, nije dozvolila Vučiću da preuzme vodjenje intervjua sa samim sobom, da je patosira kako je patosirao čitavu plejadu novinara otkako je postao premijer. Čemu se ima zahvaliti tolika njena sloboda usred televizije koja ne propušta priliku da se dodvori Vučiću i sred plejade novinara koje je on sa zadovoljstvom stavio u džep? Upravo toj skupoj tašni, smatram ja. Mada bi bilo nepošteno reći da se ima zahvaliti samo tome. Naime, verujem, da neimenovanoj a poznatoj koleginici ne zavisi isključivo od radnog mesta voditelja da li će imati ili neće para da kupi tu famoznu tašnu. Njena stvar, ali obezbedila se i na drugi način. Tako da bi bilo smešno da je Vučić ili njen gazda kažnjavaju uskraćujući joj lični izvor za rolex sat na ruci i skupu tašnu kraj sebe, je l’ ono tako reče premijer. Inače sam odavno došla do jednog tužnog zaključka da se novinarstvom može baviti samo čovek koji je na neki drugi način obezbedio svoju egzistenciju pa mu propitivanje premijera dodje samo kao hobi. Ili da se našalim podsećajući vas na jednu opasku kojom je nekadašnji premijer Mirko Marjanović ušao u legendu. Kad se nešto krajem 90-tih diskutovalo o platama i privilegijama službenika u vladi, on je te priče presekao tvrdnjom da su te plate tako mizerne da u Vladi rade „samo dobro udate žene i nesposobni muškarci“. E tako je otprilike i sa novinarstvom, samo što ono u novije vreme, primećujem, od ženske postaje opet sve muškija profesija. Valjda jer je posao teško naći bilo gde.

Aleksandar Vučić

ZAR JE STVARNO OSVETOLJUBIV: Moram da priznam da sam se isprve malo iznenadila da premijer nije zaboravio ovaj intervju, iako je dosta vremena od njega prošlo, a sasvim me je šokiralo što ga je doživeo kao lični poraz u tolikoj meri. Jer da nije, ne bi imao za potrebu da nam nakon toliko vremena okružen „najpoznatijim ženama Srbije“ da do znanja da je koleginici sa rolex satom i skupom tašnom posle emisije odbrusio kako bi bio srećan kad bi svi živeli kao ona odnosno tako se „mučili“ kao ona. I tu sam se ja setila jedne stare priče. Boravio jedan moj kolega dugo van redakcije, a kad se vratio pozove ga nakon nekog vremena šef. I sa vrata mu odbrusi: Dok si ti bio odsutan, ja sam ukinuo samoupravljanje, tako da znaš, i nemoj da čujem da ideš okolo i praviš kombinacije za moju smenu. Od zaprepašćenja ovaj kolega nije mogao da progovori reči. Ali kad se osvestio od šoka, seti se šta je sve propustio da kaže povodom ovoga napada iznenada, pa onda stane da šeta po firmi i ogovara šefa ne bi li ga ovaj opet pozvao na razgovor, pa da mu tada, spreman, u lice saspe sve što je prvi put propustio. Nije se siroma setio da postoji i televizija, pa da lepo ospe sa TV ekrana.

I najzad, stvarno mi je teško da poverujem da ijedna naša koleginica na posao dolazi s rolex satom i tašnom iz ranga Luj Viton, čak i ako ih ima. S obzir na standard naših redakcija to bi, u najmanju ruku, bilo idiotski. Malo je reći, malogradjanski.

Ruža Ćirković

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com