Svetski ekonomski moral

Kao da je upravo namenski kopirana širom svetskog medijskog prostora objavljena je vest da francuski predsednik Emanuel Makron neće doći na Svetski ekonomski forum u Davosu zbog „unutrašnjih problema“.

Ali problemi Emanuela Makrona su može biti unutrašnji, ali su im uzroci globalni i još preciznije prilično opšti. Kao i problemi britanske premijerke Tereze Mej, koja u Davos takodje neće doći.

Da je Emanuel Makron ostavio sve i zapucao u Davos, to bi bio jedini pravi dokaz da se tamo u švajcarskim planinama nešto stvarno dogadja. I rešenje za opšti problem, koji je samo najpre izbio u Francuskoj, stvarno traži.

U svom oooopširnom “o svemu i svačemu“ izveštaju o glavnim rizicima u 2019. godini, Svetski ekonomski forum priznaje da je „za mnoge ljude svet postao mesto rastućeg straha, nesreće i usamljenosti“ kao posledice psihološkog stresa izazvanog nesigurnošću te da broj ljudi s mentalnim problemima neprekidno raste, naročito na Zapadu, i na svetskom nivou dostiže 700 miliona. Od 1990. do 2013. godine je broj osoba koje pate od depresije u svetu porastao za 54 odsto, a broj osoba koje pate od anksioznosti za 42 odsto. U Kini pomoć zbog anksioznosti zatraži 4,8, a u SAD čak 31 odsto osoba.

Sve to, stoji u izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, ima ozbiljan uticaj na socijalnu koheziju i politike.

Svetski ekonomski forum priznaje da globalizacija nije baš sve usrećila. Ali suprotno organizaciji Oxfam, tvrdi da je globalna nejednakost smanjena u ovom milenijumu.

Ali nejednakost unutar država nastavlja da raste, kaže Svetski ekonomski forum i dodaje  da je tokom poslednjih 40 godina dramatično porastao jaz izmedju nivoa javnog i privatnog kapitala.

„Od 1980. godine dogodio se veoma veliki transfer iz javne u privatnu svojinu u gotovo svim državama, kako bogatim tako i onim u tranziciji. Dok je nacionalno bogatstvo značajno raslo, javna svojina je sada negativna ili blizu nule, u bogatim zemljama“, tačno tako veze izveštaj Svetskog ekonomskog foruma.

I dodaje: „Zajedno s političkom polarizacijom, nejednakost erodira društveno tkivo na ekonomski devastirajući način: kad se smanjuju kohezija i poverenje, ekonomske performanse ih prate“.

Društveno poverenje je baš ono čime se ne može pohvaliti francuski predsednik, a društvena kohezija je poslednje na šta se može osloniti britanska premijerka.

Zanimljivo da Svetski ekonomski forum u Davosu, mesto gde se okupljaju najbogatiji i najmoćniji u svetu, s zabrinutošću skreće pažnju na istraživanje prema kome čak 81 odsto Amerikanaca starih izmedju 18 i 25 godina navode da je prvi ili, u najgorem slučaju, drugi cilj pripadnika njihove generacije da postanu bogati.

S obzirom na trenutne evropske probleme, nije bez značaja ni podatak, na koji takodje skreće pažnju Svetski ekonomski forum, da 5 odsto mladih anketiranih u Kini očekuje da će živeti gore od svojih roditelja, tako misli 30 odsto mladih Amerikanaca i Britanaca, a da će živeti gore od svojih roditelja uvereno je čak 60 odsto mladih Francuza.

Svetski ekonomski forum odlučno poručuje da protekcionizam i nacionalizam nisu odgovor na nespornu činjenicu da dobiti od globalizacije nisu pravično raspodeljene što ozbiljno koridira društvene ugovore u mnogim zemljama i slabi njihovo društveno tkivo.

Zanimljivo da Svetski ekonomski forum ističe da je „naivno optimistično“ bilo posthladnoratovsko očekivanje da će svet prihvatiti zapadne norme. Pošto nije, to značajno ometa traženje zajedničkih rešenja za globalne probleme.

Ali koje rešenje za posledice loših strana globalizacije predlaže Svetski ekonomski forum? U pomoć se pozivaju moralna teorija i socijalna psihologija – da pomire individualne i opšte ciljeve u okviru novog promišljanja kapitalizma.

Oh!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com