Francuska postaje jedina nuklearna sila u EU?

Francuska nije učestvovala u američko-britanskom razaranju Iraka (2003), oslonjenom na izmišljene optužbe o postojanju iračkog oružja za masovno uništenje, ali francuski intervencionizam je propušteno nadoknadio desetak godina kasnije (2011) pozicionirajući se na čelo još sramnijeg uništenja države Libije.

Ukoliko Velika Britanija u dogledno vreme izvoli da ostvari svoju sad već otrcanu pretnju i izadje iz Evropske unije, Francuska, i dosad po nekim kriterijumima najjača vojna sila Evropske unije, postaće i njena jedina nuklearna sila!

Prema Global Fire Power Index 2019. godine, nastalom kao rezultat bodovanja 55 faktora, Francuska je 5. po snazi vojna sila na svetu.

Kao što je poznato, devet država nuklearnih sila (SAD, Rusija, Velika Britanija, Francuska, Kina, Indija, Pakistan, Izrael i Severna Koreja) ne objavljuju baš široke ruke podatke o svojim nuklearnim oružjima, ali su u Global Fire Power Index dobile na to ime bonus prema najvišoj proceni.

Prema podacima Stokholmskog instituta za istraživanje mira takodje u dobroj meri zasnovanim na procenama, od ukupno 13.865 nuklearnih bojevih glava u svetu, Francuskoj pripada 300. Od ukupno 3.750 nuklearnih bojevih glava, koje se nalaze u raketama ili su locirane u bazama s operativnim vojnim snagama, Francuskoj pripada 280. A od ukupno 11.115 nuklearnih glava koje su u rezervi ili čekaju da budu demontirane, 20 pripada Francuskoj.

Po nuklearnoj snazi, Francuska je na četvrtom mestu, daleko iza SAD i Rusije, a iza i Velike Britanije.

Po izlasku Velike Britanije iz EU, ako se taj veliki prasak ikad desi, nastaje nova situacija u EU i Francuska očekuje za sebe novo mesto.

Koje bi to novo mesto trebalo da bude, francuski predsednik Emanuel Makron je dao da se zna kad je koncem prošle godine lansirao ideju o pravoj evropskoj armiji, koja će Evropsku uniju osloboditi zavisnosti od američke vojne zaštite.

Izlaskom Velike Britanije iz EU, jedan je težak protivnik manje za dalje promišljanje o ovoj ideji, a francuska kandidatura za njenog nosioca i realizatora u EU nema konkurenciju.

Da SAD ne prepoznaju i ne mare za evropske interese, na način na koji bi to htela Francuska, pokazalo se i iznenadnim povlačenjem američke vojske iz Sirije.

Evropu ama niko ništa nije pitao, a ona misli da bi trebalo. Francuski ministar Žan Iv le Drian je rekao: “Treba da se dogovorimo ko će i šta raditi, ko želi da nastavi, ko želi da odustane, jer sadašnje tursko mešanje je nedopustivo, ono predstavlja opasnost za našu bezbednost i Francuska mora da zauzme čvrstu poziciju“.

Nedavni hladan tuš dvema malim balkanskim zemljama – Severnoj Makedoniji i Albaniji – u funkciji je i demonstriranja ko će u Evropi biti novi gazda. Francuska se usprotivila i pukom i bezazlenom davanju datuma za otpočinjanje pregovora, Holandija i Danska su je podržale iz drugih razloga, koji ni Parizu nisu tudji. Evropa je, naime, svoju čašu multi ovog i onog – popila.

I najzad, Makron je kao smetnju za davanje datuma imenovao Albaniju. Bez rezerve proamerički deklarisana zemlja, ma koliko mala bila, ne ide na ruku novoj vojno-političkoj ambiciji i očajničkom pokušaju Francuske da učini Evropu opet velikom tako što će je učiniti francuskom.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com