Evropska unija sređuje Belorusiju?

Danas se sastaju ministri inostranih poslova Evropske unije da se pozabave Belorusijom, koja nije članica te asocijacije država, i priprete režimu u Minsku obnavljanjem sankcija ukinutih 2016.godine.

A beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko je takodje za danas najavio specijalno obraćanje narodu.

Ministarski sastanak EU je najavljen iz Poljske, pošto su Poljska, Litvanija i Letonija, ne zna se sa čijim mandatom, ponudile da posreduju izmedju vlasti beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka i demonstranata, ali pod uslovom, kako je citiran litvanski predsednik Gitanas Nauseda, da beloruske vlasti odustanu od primene nasilja prema gradjanima, oslobode privedene i obnove dijalog vlasti s građanskim društvom.

Pretpostavlja se da vlast u Minsku nije previdela ove pretnje i da se toj činjenici, ali i prelivanju nezadovoljstva u velika beloruska preduzeća, ima zahvaliti što su protesti u Belorusiji u četvrtak, peti dan od svog početka, ušli u svoju mirnu fazu.

Do četvrtka ujutro privedeno je u Belorusiji 6700 ljudi, jedan čovek je poginuo a 250 je hospitalizovano.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Belorusuje saopštilo je da je za vreme protesta povredjeno više od 100 policajaca.

Kako izveštava strana.ua s lica mesta, u četvrtak izmedju demonstranata i policije nije bilo nasilja, policija je prestala da bije i privodi demonstrante, a ovi u četvrtak nisu podizali barikade i pokušavali da zauzmu vladine zgrade.

Kako svedoči taj portal, „retorika, se promenila do neprepoznatljivosti,kao i način delovanja policije – počeli su da puštaju privedene“.

Gradonačelnici, tužioci i šefovi policije širom Belorusuje izašli su da razgovaraju s demonstrantima, a neki su se policajci i izvinili, uključujući tu i ministra policije.

„Ja preuzimam odgovornost i izvinjavam se za povrede nanete slučajnim ljudima na protestima,koji su dospeli, rekao je ministar policije Jurij Karajev.

U Belorusiji još nisu objavljeni konačni rezultati predsedničkih izbora i s velikim zanimanjem se prati kako će iz te situacije izaći Aleksandar Lukašenko.

S druge strane, pitanje je, ako bi beloruska vlast i pristala na dijalog s nezadovoljnima i onima koji izbornu pobedu Lukašenka ne priznaju, s kim bi tačno trebalo da razgovara.

Ministar inostranih poslova Litvanije Linas Linkjavičjus, poput novog portparola Svetlane Tihanovskaje, najavio je da će ona imati novo obraćanje Belorusima, pošto su prethodna dva morala biti dosta deprimirajuća za demonstrante. Do novog obraćanja nije došlo.

Njen iznenadni odlazak iz Belorusije pun je nepoznanica i poluinformacija, kojima je očito cilj da optuže vlast i zapale masu. Uverenje je da su ga organizovale litvanske specijalne službe, a da beloruske vlasti, koje su objavile snimak njenog prelaska granice, nisu imale ništa protiv.

Ona je već upola zaboravljena, ali je poučno saznati kako celu oparacija opisuje Linas Linkjavičjus :

„Ne zna se gde je ona bila sedam sati pošto je posetila taj izborni komitet [Centralnu izbornu komisiju]. A zatim, koliko sam ja razumeo, pred nju su stavili, kako smo već rekli, ne baš veliki izbor : ili da napusti zemlju ili neke druge ne baš prihvatljive varijante,recimo.I ona je rešila da doputuje, pošto ima vizu. I vlasti su tome išle na ruku, moguće da je i to bio deo plana, da ona je bude u zemlji, rekao je Linkjaavičjus za Eho Moskve.

Dakle, ne znamo da li je Tihanovskaja sama išla u Centralnu izbornu komisiju da uloži žalbu na regularnost izbora?

Da li je tamo i u čijem prisustvu kidnapovana?

I najvažnije :Zašto sad kad je na sigurnom ne može da kaže čime su joj pretili?

Nova figura oko koje bi se objedinili nezadovoljni gradjani Belorusuje ne nazire se.

Komentator poljskog lista Seznam Zpraby Jirži Just u svom komentaru dalji razvoj dogadjaja vidi ovako:

„Falsifikujući izbore Aleksandar Lukašenko je skočio u zagrljaj ruskog medveda. Stavio je sve na jednu kartu – da ostane na vlasti po svaku cenu. Kremlj je spreman da tu cenu plati. Za ruski režim ona nije visoka :dovoljno je da prizna Lukašenka za izabranog beloruskog predsednika“.

Putin je to i učinio pre objave zvaničnih rezultata i još nabrojao šta sve od ponovo izabranog beloruskog predsednika Rusija očekuje.

„Od Brisela oštru reakciju ne treba očekivati. Za neke države članice Evropske unije autoritarni Lukašenko je bolji nego ‘ukrajinska’ nestabilnost na granicama EU ili da Rusija sasvim proguta Belorusiju (bilo legalno, bilo po krumskom modelu), piše Jirži Just.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com