Francuska se vraća na Bliski istok: Makron preuzima odgovornost za gnev libanskog naroda

Emanuel Makron, predsednik Francuske, koja je od 1920. do 1943. godine upravljala Libanom, prvi je strani šef države koji je, posle strašne eksplozije u Bejrutu, stigao u tu zemlju.

Kako su izvestili svetske agencije, on je sa sobom doneo predlog novog sporazuma izmedju političkih snaga u Libanu, obećao medjunarodnu inicijativu za prikupljanje novca za obnovu teško stradalog Bejruta, zahtevao reforme uključujući reformu bankarskog sistema, obećao Libancima da će, ukoliko libanske političke elite na sprovedu što im je predloženo, 1. septembra doći i „lično preuzeti odgovornost“.

Prema izveštajima, nisu svi ni u Libanu ni u Francuskoj oduševljeni ovim njegovim mešanjem u unutrašnje stvari zemlje, koja se bori za opstanak, ali na društvenim mrežama se pojavila peticija, koju je potpisalo više desetina hiljada Libanaca, koji traže da se Liban vrati pod protektorat Francuske, a deo gnevnih Libanaca na ulici je od Makrona tražio da im pomogne da sruše libanski režim.

Kao što je nekada bivši italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini razumeo gnev francuskog naroda zbog nenarodnog predsednika, tako je i Makron razumeo gnev libanskog naroda, ali mu je poručio da suverenost leži na narodu i da libansku vlast može smeniti samo libanski narod, a da je on, Makron tu da im pomogne da se prehrane i obnove eksplozijom porušeni Bejrut.

Ruski stručnjak za Francusku i član Ruske akademije nauka Jurij Rubinski za Komersant je rekao da nema ništa logičnije od sadašnjeg francuskog angažovanja u Libanu budući da je baš Francuska, za vreme svog protektorata, napravila nemoguću strukturu vlasti u kojoj su položaji podeljeni medju religijskim zajednicama.

“Sistem upravljanja Libanom zasniva se na etno-konfesionalnom balansu, kada visoke položaje u državi može zauzimati samo predstavnik odredjene zajednice: predsednik je uvek hrišćanin – maronit, premijer – sunit, predsednik parlamenta – šiit. Taj sistem na snazi je već gotovo 75 godina i preživeo je građanski rat, ali se u Libanu u poslednje vreme sve više postavlja pitanje njegove efikasnosti pošto je država postala talac nekoliko klanova i premeštanjem pojedinih figura na vlasti malo šta se menja. Kada klanovi ne mogu da postignu kompromis, dešava se da država mesecima živi bez vlade, ili bez predsednika, pa čak i bez budžeta i odluka važnih za svakodnevni život. Sem toga se u Libanu sastav stanovništva promenio, pa šiiti više nisu manjina nego većina”, navodi Komersant.

Prvi rezultati istrage o eksploziji koja je srušila pola Bejruta znaće se navodno za pet dana, ali je izgleda svet već postigao konsenzus da se radi o posledici čistog nemara, a američki predsednik Donald Tramp koji je tvrdio da ništa, pa ni bombu, ne bi trebalo isključiti, brzo je ućutkan te je izjavu ispravio.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com