Godinu dana kosovske takse: Ekonomske posledice ograničene?

Iako carina od 100% na proizvode iz Srbije (i Bosne i Hercegovine) zvuči dramatično, efekti na ekonomiju Srbije – kao i Kosova – veoma su pod kontrolom, tvrde autori Raiffeisenbank International Valbona Gjeka i Gunter Deuber u svojoj analizi (Kosovo: Solid growth despite a trade war unwelcome in Brussels) objavljenoj krajem septembra 2019. godine na sajtu www.emerging-europe.com.

Trgovinska razmena s Kosovom procenjuje se na maksimalno 2-3 procenta ukupne spoljno-trgovinske razmene Srbije, navode oni i izlažu pokazatelje, koji dokazuju da je trgovinski konflikt izmedju Kosova s jedne i Srbije i Bosne i Hercegovine s druge strane umereno, ali ne i preterano važan u ekonomskom pogledu.

Ali, kažu oni, političke posledice uvodjenja takse na robu iz Srbije i BiH su znatne.

Otkako je novembra 2018. godine uvedena taksa na robu iz Srbije i BiH, uvoz iz Srbije na Kosovo je pao dramatično, pa je Srbija od najvećeg izvoznika na Kosovo (2017: 450 miliona evra, 14,8% ukupnog kosovskog uvoza), 2018. godine sa izvozom pala na 388 miliona evra i 11,8% ukupnog kosovskog uvoza, a do jula 2019. godine je izvezla samo 3,7 miliona evra što je činilo 0,19% uvoza Kosova

Do kraja jula 2019. godine u odnosu na isti period 2018. godine ukupni uvoz Kosova je porastao za 4,9%, a Kosovo je ostalo neto uvoznik sa duboko negativnim trgovinskim bilansom sa gotovo svim svojim partnerima.

Doduše, sa Srbijom i Bosnom i Hercegovinom Kosovo sada ima trgovinski suficit ali, podvlače autori ovog izveštaja, način na koji je to postignuto ne vodi do održivog smanjivanja hroničnog deficita trgovinskog bilansa.

U analizi se ističe da je celokupni izostali uvoz iz Srbije i Bosne i Hercegovine brzo zamenjen uvozom iz drugih država i da su iz te situacije logično najviše profitirale članice Evropske unije.

Daleko najveći dobitnik od uvodjenja taksi na robu iz Srbije (i BiH) je Grčka, a za njom slede Severna Makedonija, Turska i Albanija.

Ove promene u uvoznim tokovima trebalo bi da su izazvale rast indeksa potrošačkih cena na Kosovu: Sa nivoa od oko 1%, koliko je taj rast iznosio 2018. godine na 3,3% u prvoj polovini 2019. godine, navodi se u analizi Raiffeisen International.

Na stopu rasta ekonomije Kosova, uvodjenje taksi takodje nije uticalo.

Realni rast ekonomije Kosova, po oceni autora ove analize, ostaje stabilan i solidan.

U prvom kvartalu ove godine Kosovo je imalo realni rast od 4,06% i autori analize očekuju da će ukupni rast u 2019. godini iznositi 4%.

Oni, medjutim, napominju da dosadašnji rast od oko 4,1% (2015-2018) nije bio dovoljan da smanji stopu nezaposlenosti od visokih 30%, kao ni zaostajanje Kosova za državama članicama EU.

Prema paritetima kupovne moći, BDP Kosova po stanovniku manji je od 30% proseka EU, niži je od BDP-a po stanovniku Albanije, a samo je malo viši od BDP-a po stanovniku Ukrajine!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com