I Medjunarodni monetarni fond pozeleneo: Zeleno, zeleno, zeleno – sedam puta

Trend, kome su odlučni impuls dale SAD povratkom u Pariski sporazum o klimi, pridružio se promptno i Medjunarodni monetarni fond.

U poslednjoj izjavi, objavljenoj posle konsultacija sa vlastima u Srbiji a u okviru člana IV Statuta MMF-a, gotovo da nema pasusa u kome se na ovaj ili onaj način ne zahteva ulaganje u zelenu ekonomiju.

Ta se tema, naime, pominje 7 puta:

„Kada se vanredna faza krize bude privodila kraju, podrška politike treba da se preorijentiše na izgradnju ZELENIJE (podvukle Ekonomske Vesti), digitalnije i održivije ekonomije“.

„Brži i održiviji rast u srednjoročnom periodu  zahtevaće unapredjenje poslovnog okruženja, vladavine prava, efikasnosti državnih preduzeća i POLITIKE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE“.

Povećanje fiskalnog deficita „takodje uključuje dodatnu potrošnju na zdravstvo i povećane javne investicije (2% BDP-a), uglavnom u infrastrukturu, ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE i odbranu.

„Dobro osmišljena ulaganja u infrastrukturu i ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE mogu podržati rast na kratak rok i ograničiti potencijalne teške efekte krize“.

„Promovisanje ZELENOG RASTA i unapredjenje sistema socijalne zaštite podržali bi oporavak i osigurali održiviji put“.

„Ulaganja u ZELENU INFRASTRUKTURU i prelazak u BUDUĆNOST SA SMANJENIM EMISIJAMA UGLJENIKA mogu podržati otvaranje novih radnih mesta, istovremeno povećavajući ekonomsku EKOLOŠKU OTPORNOST“.

Dva obećanja, koja se ovde vezuju uz ulaganja u zelenu ekonomiju, zahtevaju dodatno detaljnije objašnjenje: kako bi ulaganja u zaštitu životne sredine trebalo osmisliti, pa da za rezultat imaju rast na kratak rok i još važnije, kako će ulaganja u zelenu infrastrukturu doprineti otvaranju novih radnih mesta?

Rebalansom budžeta Republike Srbije za 2021. godinu, samo budžet Ministarstva za zaštitu životne sredine je povećan za 4 milijarde na preko 12 milijardi dinara.

E, ovo povećanje je bezrezervno podržao i Fiskalni savet uz podsećanje da je unazad 3 godine tražio povećanje investicija u zaštitu životne sredine tako da te investicije budu preko 100 miliona evra u prvoj godini.

„Evo sada, doduše sa zakašnjenjem, to se i dešava. Okretanje trenda i ta ulaganja treba da dostignu oko 500 miliona evra godišnje”, rekao je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com