Ispeci, pa reci : Najbolji JA! I JA! I JA!

Izjava kapitena fudbalske reprezentacije Srbije Dušana Tadića RTSu, posle izgubljene utakmice protiv Engleske na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj u kojoj njemu nije omogućeno da igra svih 90 minuta, imala je mnogo odjeka i izazvala mnogo (pogrešne) bure.

I izgleda ne samo u Srbiji.Nego i u regionu.Jer,sve što se dešava u Srbiji, odnosno u srpskom fudbalu, kao da se dešava u Crnoj Gori ili u Hrvatskoj, posebno.

Izjava,po meni, nije bila svadjalačka, pre je bila iskreno jadanje. Upotrebom sredstva koje se retko upotrebljava jer ne samo da je pitanje dobrog ukusa nego implicira obavezu i odgovornost koje je pod hitno potrebno dokazati,pa onda opet i uvek iznova.

Naime, naročito je odjeknuo onaj deo Tadićeve izjave koji glasi :“ mislim da sam najbolji igrač ovog tima,bez lažne skromnosti“.

Nije zakonom zabranjeno,ali zvuči nekako otužno sam tako govoriti o sebi.A i opšte je opasno.Iako su neki cenjeni fudbalski stručnjaci Tadiću dali za pravo,pa i respektabilan deo anketiranih gledalaca.Jer, pitanje je vremena kad će se istom izjavom bez lažne ili bez baš preporučljive skromnosti poslužiti neko drugi, čak i mnogi drugi.I tražiti svojih 90 minuta na operskoj sceni, u operacionoj sali…

Umalo nisam pala sa stolice kad je autor emisije „Jedan na jedan“ na HRTu Romano Bolković u razgovoru s liderom Domovinskog pokreta Ivanom Penavom, u kritiku sadašnjih novinara intervjuera krenuo uvodnom rečenicom :“ ja ovaj posao radim najduže u ovoj zemlji“…Bolković hoće po svaku cenu da distancira Hrvatsku od regiona, baš zato mi se njegova izjava,iz prve, prikazala kao Tadićev uticaj.

Inače, Dušan Tadić je vrlo brzo, na utakmici Slovenija -Srbija dobio priliku da pokaže i dokaže svoj sudbinski značaj za igru reprezentacije.Nije dokazao.