Još jedna istorijska poseta Kini : Sijev mali?
Ruski predsednik Vladimir Putin završio je dvodnevnu posetu Kini i svom kineskom kolegi Si Djinpingu tokom koje ga je pratilo 39 ministara i šefova velikih firmi.
Ceo dan u sredu i ruski i mediji na zapadu publiku su zabavljali pitanjem da li je Putin u Pekingu primljen s više počasti nego njegov američki kolega Donald Tramp nekoliko dana ranije.Pomogao im je i Tramp lično, pa je najvažnije : obojica su se osećali najvažnijim gostom.
Pitanje srdačnosti nije postavljano jer je bilo rešeno onog trenutka kad se kineski domaćin ruskom gostu obratio sa “ stari prijatelju“ , ovaj njemu uzvratio sa “ dragi prijatelju“. Izmedju Kine i Rusije nema oštrih otvorenih pitanja : poput Tajvana, Irana ili trgovinskih ograničenja, pa je poseta lako završena zajedničkom izjavom.
Ipak, izveštaji su folklorne detalje oko počasti brzo prerasli, pa su na kraju dana ostala dva važna otvorena pitanja.
Si i Putin potpisali su, izmedju ostalog, Deklaraciju o multipolarnom svetu zasnovanom na ravnopravnoj saradnji na zaštiti vlastitih interesa i prava na razvoj a ne protiv bilo koga drugog.
Ipak, i za komentatore na zapadu, a interesantno, i u Rusiji, pitanje da li je u tom multipolarnom svetu vidjenom iz kinesko- ruskog ugla Rusija manji partner,a Kina novi hegemon ili su ravnopravne, i ne manje važno, imaju li nešto o tome da kažu SAD?
Zanimljiv komentar o tome objavio je ugledni ruski list Komersant( www.komersant.ru) iz pera Dimitrija Druze.U tom su komentaru dve rečenice posebno znakovite : „Da li je reč o ravnopravnom učešću u rešavanju globalnih problema ili prijatelj i strateški partner raspolaže, da tako kažemo, većom kvotom? Pošto sve to nije sasvim razumljivo, razjašnjenja su potrebna“.
Da li je Rusija u prilici da insistira na ovakvim razjašnjenjima u vreme kad je, budući pod zapadnim sankcijama koje se šire, od Kine snažno ekonomski zavisna takodje je pitanje.
Putin se pohvalio da je u poslednjih 25 godina trgovinska razmena izmedju Rusije i Kine porasla trideset puta na više od 200 milijardi dolara, da je Kina postala glavni kupac ruskih energenata ( 2025.godine 101 milion tona nafte i 49 milijardi m3 gasa) i da se razmena izmedju dve zemlje vrši isključivo u rubljama i juanima.
Ali, izmedju dve zemlje je potpisano 40-tak konkretnih sporazuma, a potpisivanje ugovora o izgradnji gasovoda “ Snaga Sibira -2″ još jednom je odloženo.
Pored već postojećeg gasovoda “ Snaga Sibira 1″, koji je u funkciji od 2019.godine, “ Snaga Sibira -2″ trebalo bi da transportuje gas iz ležišta na poluostrvu Jamal preko Moldavije do Kine, 50 milijardi m3 godišnje dužinom od 2600 kilometara. Radilo bi se uglavnom o gasu koji je ranije završavao u Evropi.
Ali, Kinezima se, za razliku od Rusa, nešto sa tim gasom ne žuri.
Izmedju Rusije i Kine raste i turistički promet, pa je, tokom posete Putina Pekingu,Kina produžila bezvizni režim za boravak do 30 dana vlasnicima običnih ruskih pasoša.