Kako se meri siromaštvo?

I u SAD i u Rusiji zvanična stopa siromaštva je oko 13 odsto, ali nikako se ne radi o istom siromaštvu jer se različitim računicama dolazi do iste brojke, tvrdi Vjačeslav Bobkov, šef laboratorije za problem nivoa i kvaliteta života Instituta socijalno-ekonomskih problema stanovništva Ruske akademije nauka.

U tekstu napisanom za list „Argumenti i fakti“, Bobkov kaže da na prvi pogled izgleda kao da se siromaštvo u RF i SAD meri na isti način: sabira se cena robe bez koje je nemoguće preživeti i uporedjuje se sa prihodom po članu porodice.

Ali, „na tome se sličnost i završava“, rekao je Bobkov.

On je tvrdnju detaljno objasnio.

„Ukupno, u RF je egzistencijalni minimum danas 10.444 rubalja mesečno, u SAD više od 1.000 dolara ili 65.000 rubalja. Da bi se neko našao medju siromašnima, u Americi je potrebno da trošiš na hranu više od 30 odsto prihoda, u Rusiji – više od 50 odsto. A najvažnije je – različit pristup tome šta se smatra neophodnim rashodom“, rekao je Bobkov.

U SAD se, navodi Bobkov, u krug najnasušnijih potreba ubraja Internet, kompjuter, mobilni telefon, i još mnogo drugih savremenih dostignuća.

A za različite tipove porodica, u zavisnosti od broja dece i penzionera, u SAD se odredjuje različit egzistencijalni minimum.

U SAD „ima čak 48 granica siromaštva i svakoj grupi se predlaže poseban program podrške“, kaže Vjačeslav Bobkov.

„Ruska država maksimalno uprosečuje siromaštvo. Od 2012. godine u minimalnu potrošačku korpu ne uključuju odeću, prevoz i druge usluge. Vrednost regionalne potrošačke korpe prosto množe sa 2, dodaju obavezna plaćanja i kažu da su u dobijenu sumu uračunati svi minimalni rashodi. A to što je u Sibiru zimi neophodna bunda, a u Sočiju je dovoljna jakna, činovnici ne smatraju za bitno“, kaže Bobkov.

On dodaje da se u Evropskoj uniji ide još dalje nego u SAD i ocenjuje se čega se sve ljudi moraju lišiti u nedostatku sredstava.

„Na obaveznom spisku se nalazi i nemogućnost finansiranja nepredvidjenih rashoda, podizanja kredita, odlazaka na nedeljni odmor jednom godišnje. I ako si ti lišen četiri takve mogućnosti, takodje možeš računati na pomoć“, navodi Bobkov.

On tvrdi da se u EU uzima u obzir i subjektivno siromaštvo.

„Može se dogoditi da čovek poseduje sva standardna dobra, ali se ipak oseća bedno jer, na primer, nema para za svoj omiljeni hobi“, kaže Bobkov.

On tvrdi da u Rusiji činovnici samo misle kako da ulepšaju statistiku, a složenijim merenjima siromaštva, po standardima bliskim zapadnim, bave se samo naučnici.

„Po tim metodama ono (siromaštvo) je dva puta više od onoga što registruje Ruska statistika“, zaključuje Vjačeslav Bobkov, u listu „Argumenti i fakti“.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com