Kako se Srbija našla usred još jedne borbe za vlast u VW

Za poslednje četiri godine ovo je druga unutrašnja borba za vlast i treći zemljotres u najvećoj evropskoj firmi za proizvodnju automobila, nemačkom Folksvagenu. Ovu poslednju borbu za vlast pomno ćemo pratiti, pošto je Srbija nevoljno i puna nade u nju gurnuta.

Folksvagen je porodična firma u kojoj većinski udeo, indirektno preko Porše SE, imaju porodice Porše i Pjeh, naime unuci i praunuci osnivača firme Ferdinanda Poršea.

Aprila 2015. godine, borba za vlast medju unucima poznatog konstruktura još poznatije „bube“ Ferdinanda Poršea (1875- 1951) okončana je iznenadjujuće efikasnim istiskivanjem iz rukovodstva kompanija dotad svemoćnog Ferdinanda Pjeha zvanog Patrijarh, jedinog unuka Ferdinanda Poršea, koji je nasledio njegov konstruktorski talenat.

Pjeh se sukobio s rodjakom Volfgangom Poršeom oko ličnosti generalnog direktora kompanije Martina Vinterkorna, a u korist Poršea i Vinterkorna presudio je moćni šef moćnog Saveta zaposlenih u Folksvagenu Bernd Osterloh.

Pjeh, za koga je Frankfurter algemajne cajtung napisao da je grešio ali je češće „video stvari pre drugih“, 2017. godine je ostalim naslednicima Ferdinanda Poršea prodao svoj udeo u firmi. Izgleda da bi ocena FAZ-a tek mogla da se potvrdi.

Sem što je tvrdio da je Vinterkorn iscrpeo svoje mogućnosti na čelu kompanije, Pjeh je 2015. godine tvrdio da Folksvagen više nema tehničko preimućstvo medju proizvodjačima automobila, a bio je nezadovoljan i zbog promašaja firme na američkom i brazilskom tržištu i opadanja na kineskom.

Pobeda Volfganga Poršea, Martina Vinterkorna i Bernda Osterloha nije dugo trajala – od aprila do septembra, a u septembru je izbio širom sveta poznati skandal s ugradjivanjem uredjaja za manipulaciju nivoom izduvnih grasova u milione Folksvsgenovih automobila. Besramna prevara otkrivena je u SAD.

Osterloh je, dokle god se moglo, stajao iza aprilske ocene Nadzornog odbora da je „Vinterkorn najbolji mogući šef uprave Folksvagena“, ali nije se dugo moglo. Vinterkorn, kome je u aprilu 2015. godine mandat produžen do 2018. godine, ostavku je, zbog manipulacije merenjem izduvnih gasova, podneo već u septembru 2015.

Volfgang Porše (75) i Bernd Osterloh su nastavili da vladaju Nadzornim odborom, ali Osterloh više ne kontroliše dva puta više glasova nego porodice Porše i Pjeh – marta 2018. godine broj mesta koja u Nadzornom odboru drže porodice povećan je sa 6 na deset koliko imaju i zaposleni na čelu s Osterlohom. U Nadzorni odbor je uvedena četvrta generacija porodice Porše.

Mediji u Srbiji ne bi ni deseti deo sadašnjeg interesa pokazali za novu rundu borbe za vlast u Folksvagenu, koja nije baš od juče, da Dojče vele nije objavio da Folksvagen namerava da gradi novu fabriku za proizvodnju 300.000 automobila godišnje, a dvoumi se da li da je gradi u Srbiji ili Bugarskoj!

U klinču su ovog puta Bernd Osterloh, u ime zaposlenih, i šef uprave Folksvagena Herbert Dis. Volfgang Porše je ovog puta jasno stao nasuprot Osterlohu, a na stranu Disa.

Naime, Folksvagen tehnički kasni u ispunjavanju ekoloških zahteva a i u uvodjenju aktuelnih novina zaostaje za konkurencijom, kako je kukurikao Ferdinand Pjeh pre nego sto je završio u supi, i zato je potrebno temeljno restrukturiranje firme, koje traži veću štednju od postojeće, a veća štednja od postojeće zahteva veće smanjenje broja zaposlenih nego što je 2016. godine planirano – pre svega u Nemačkoj.

Osterloh je oštro odgovorio na zahteve vlasnika da Savet zaposlenih i sindikat pokazu razumevanje za ono što je neizbežno kako bi se firma reformisala.

On tvrdi da je menadžment kašnjenjem u tehničkom prilagodjavanju ekološkim zahtevima – nemačka automobilska industrija se lavovski borila protiv tih troškova – proizveo štetu od najmanje milijardu evra, a pogrešnim investicijama još i više.

Naime, navodi Osterloh, a potvrdjuju i nemački mediji, najmanje tri projekta menadžmenta Folksvagena imaju sve šanse da se pokažu kao potpuna propast.

Prvo, postoje ogromni problemi sa elektronikom novog golfa, koji bi trebalo u drugoj polovini godine da startuje sa proizvodnjom u Volfsburgu, i lako bi se moglo desiti da planiranih 80.000 automobila ne bude proizvedeno. A to je gubitak od oko 400 miliona evra.

Zbog sličnih problema je proizvodnja pasata u Emdenu odložena za pola godine. U Bratislavi je proizvodnja malog automobila Up obustavljena, a novi model nije ni na vidiku.

Tako da je menadžment kašnjenjem sem neopravdanih troškova proizveo i viškove kapaciteta, pa se Savetu zaposlenih čini da menadžment namerava stare promašaje da prikrije novim a na teret zaposlenih.

I tu se sad pojavljuje i Srbija kao jedna od mogućih destinacija u istočnoj Evropi ili Turskoj gde bi Folksvagen trebalo da gradi novu fabriku, a što je posebno razgnevilo Savet zaposlenih na čelu s Osterlohom.

Sad se tvrdi da je celu gužvu izazvala odluka firme da fabriku u Emdenu sasvim preusmeri na proizvodnju električnih automobila. Zato će celokupna sadašnja proizvodnja iz te fabrike biti preneta u jednu Škodinu fabriku u Češkoj. A onda se moraju za Škodu izgraditi novi nedostajući kapaciteti.

Prema navodima nemačkih medija, koji se pozivaju na neimenovane izvore u kompaniji, Folksvagen se dvoumi izmedju čak 10 lokacija u Srbiji,  Rumuniji, Bugarskoj i Turskoj, navedenim baš ovim redosledom, mada to ništa ne mora da znači.

Kompanija navodno kalkuliše s vrednošću investicije od čak 1,3 milijarde evra
ali se nada u državna podsticajna sredstva (?) u visini trocifrenog broja miliona za koliko bi njen trošak bio smanjen.

Savet preduzeća na ovo tvrdi da bi se jedna već postojeća fabrika motora, čiji kapaciteti nisu iskorišćeni, mogla za samo 200 miliona evra osposobiti za proizvodnju Škodinih modela.

Folksvagenovi menadžeri su se podsmevali Elonu Masku, a sad je Folksvagen od januara do septembra proizveo 50.000 električnih automobila, Norveška u istom periodu 52.000, a Kina 718.000.

U emisijama nemačkog javnog servisa se tvrdi da gradske uprave u Nemačkoj ne mogu da nadju proizvodjača koji bi im isporučio 48 električnih automobila nego su ih uvezli iz Francuske.

Stižemo, klikću iz Folksvagena i uveravaju da je baš ovo pravi trenutak da se konkurenciju smrse koncu i do 2025. godine obezbedi da Folksvagen samo u Nemačkoj proizvodi milion električnih automobila. Fabrika u Cvikau planirana je da bude najveća u Evropi, kako smo već citirali i fabrika u Emdenu proizvodiće samo električne automobile. A planira se i gradnja fabrike u SAD za proizvodnju električnih automobila za američko tržište, na kome Folksvagen još nema obim prodaja iz vremena pre skandala s izduvnim gasovima.

Sve u svemu planovi su veliki, a konkurencija daleko ispred: do 2022. Folksvagen će ih sve stići i prestići sa 16 fabrika širom sveta za proizvodnju samo električnih automobila.

Euforija je, dakle, velika u prema svemu sudeći trebalo bi da odnese niz reku i otpor Bernda Osterloha, ako njegov otpor ne pomogne nezadovoljstvo dela menadžera u Folksvagenu, ali to bi značilo još jedan rat, novi rat unutar firme motivisan razlozima ličnog, a ne tehnološkog zaostajanja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com