Komersant o poseti Putina: Državni Srbin Ruske Federacije

Andrej Kolešnjikov za list Komersant piše reportaže sa ozbiljnih političkih dogadjaja koje mestimično bivaju nalik humoreski, ali ozbiljnoj. Evo kako je današnju posetu ruskog predsednika Vladimira Putina Beogradu opisao u tekstu pod naslovom „Državni Srbin Ruske Federacije“ i podnaslovom: Kako je Aleksandar Vučić u Srbiji sa zadovoljstvom postao senka Vladimira Putina.

„Kada doletite u Srbiju operator mobilne mreže vas pozdravlja: ‘Dobro došli u Srbiju,  jednog od svetskih lidera u proizvodnji – malina’. Dakle, Srbija ima čime da se ponosi. Izvukli se, šta da se kaže.

O tome šta je još moglo toliko da zainteresuje Vladimira Putina u Srbiji da bi došao ovamo, sami Srbi imaju ogromnu količinu verzija. I nijedna nije o tome da je on prosto obećao Aleksandru Vičuću da će doći do kraja prošle godine. A baš ta verzija je, ja mislim, istinita. To jest, Vladimir Putin je, strogo govoreći, već prekršio obećanje, ali ga je na kraju krajeva ispunio.

Mada, ako sledite jednu od srpskih verzija, gospodin Vučić preživljava ne baš najbolja vremena, jednom nedeljno na njegov rejting atakuje više hiljada demonstranata, koji protestuju protiv pritisaka na opoziciju, a Vladimir Putin je, moguće, u stanju da pomogne predsedniku Srbije da preživi ta vremena, jer je pozicija Vladimira Putina u Srbiji mnogo stabilnija nego pozicija Aleksandra Vučića.

Oficijalna ceremonija susreta održavala se na trgu vladinog kompleksa ‘Palata Srbija’, koja uostalom podseća na zgradu NII, čija vrata izlaze na Lenjinov bulevar ruskog glavnog grada. Vladimira Putina pozdravili su plotunima iz pušaka, prema kojima se Beogradu odnose, ma koliko da je vremena prošlo, bolećivo i drugačije ne može biti. Reakciju na plotune sad je bilo moguće sa sigurnošću registrovati na licima novinara.

Pozdravljajući se s ruskom delegacijom, Aleksandar Vučić se sa dvojicom zagrlio. Prvi je iz razumljivih (pre svega njemu samom) razloga bio šef Gasproma Aleksej Miler, a drugi – šef Rosatoma Dmitrij Rogozin, koga Aleksandar Vučić, može se pretpostaviti, voli ne zbog toga što je šef Rosatoma nego zato što je bio šef partije Rodina (koja je uvek aktivno podržavala Srbiju u njenom suprotstavljanju Zapadu – Komersant).

Pregovori nisu bili baš tako dugi: sve je u stvari bilo odlučeno pre njih, sporazumi su već bili potpisani, ostalo je samo da se s zahvalnošću razmene fascikle, u prisustvu predsednika. Medjutim, ipak je bilo šta da se vidi i šta da se čuje: tako, srpski moderator je šefa Rosatoma Ljihačova iz nekog razloga nazvala Lohačovim, ili u svakom slučaju ne kako treba.

Zatim smo čuli izjave predsednika i odgovore na dva pitanja, tako da se ukazala prilika da ocenimo mogućnosti Aleksandra Vučića kao glumca ne baš najvećeg prestoničkih pozorišta (uostalom Beograd i ne pretenduje na nešto posebno u tom smislu).

Gospodin Vučić je iz ruku gospodina Putina dobio orden gospodina Nevskog i izgledao je savršeno nadahnut. Uz burne aplauze članova svoje delegacije, on je na ruskom jeziku počeo da govori o tome da njegova „zahvalnost nije po protokolu“ i da je suština u tome da on taj orden dobija „iz ruku predsednika Ruske Federacije Vladimira Vladimirovića  Putina“.

A zašto ja podvlačim tu činjenicu, uskliknuo je Aleksandar Vučić. On je uzdigao Rusiju, zaštitio je! Ali, on je zaštitio i interese srpskog naroda! Njemu zahvaljujući 2015. godine Rusija je uložila veto na predlog britanske rezolucije u UN, prema kojoj je Srbi trebalo da postanu genocidan narod (on je imao u vidu, naravno, podvrgavajući genocidu, a ne podvrgnut genocidu – A.K).

Aleksandar Vučić je dodao da posvećuje taj orden svome ocu iz malog srpskog seoceta, i glas mu je zadrhtao, pa sam ja pomislio, da bi on mogao da zaplače, sećajući se i oca i seoceta. Ali sam potcenio tog čoveka: da, on se uzdržao.

Odgovarajući na pitanje o gasnoj saradnji (Aleksej Miler je ovde potpisao sporazum o povećanju kapaciteta glavnog srpskog skladišta), Aleksandar Vučić je slegnuo ramenima.

„A zašto bi kompanije, koje kod nas otvaraju fabrike na gas, imale problema sa gasom? Sad neće imati“.

On je rekao kako je Srbija „disciplinovana država“.

„I naša vlada je disciplinovana! Mi sve plaćamo na vreme! Kad sam postao predsednik, samo mi je jedno bilo u glavi, samo o jednom sam mislio: kako da vraćam dugove?! Mislim da sam postao noćni košmar Alekseju Mileru! Zato što sam ja, čim bih njega video, počinjao da ga molim da nam odloži rokove plaćanja! A sad toga nema…

Trebalo je da bude očigledno da se to nije dogodilo zahvaljujući Alekseju Mileru nego zahvaljujući Aleksandru Vučiću.

Naravno, predsednik Srbije je govorio i o decembarskoj odluci da se obrazuje armija Kosova.

„Srbija je spremna na pregovore i kompromise, ali nikada nije spremna na ponižavanje!”

I Aleksandar Vučić je obratio pažnju na ono o čemu su već pisale sve srpske i mnoge evropske novine: da oko hrama Svetog Save, kuda se spremao da krene s Vladimirom Putinom, po okolnim ulicama, kao i svim glavnim ulicama glavnog grada Srbije, ruskog predsednika čekaju mnoge i mnoge hiljade ljudi.

„Ti ljudi mene vide svaki dan, tako da nijedan od njih nije došao zbog mene! Oni su tamo svi zbog vas!”

Da, zbog Aleksandra Vučića su ovde samo demonstracije, protesti zbog njegovog odnosa prema opoziciji, a u poslednje vreme – i prosto protiv Aleksandra Vučića.

Aleksandar Vučić se na prvi pogled veoma otvoreno izjasnio o mogućnosti da Srbija učestvuje u produženju Turskog toka (radi se o ogranku kroz Bugarsku, po teritoriji Srbije i Madjarske u Austriju).

„Srbija mnogi očekuje od Turskog toka! I mi smo mnogo uradili. Mi moramo da dobijemo taj gas! Mi smo ga dobijali preko teritorije Ukrajine, a sad hoćemo da ga dobijamo preko teritorije Bugarske!”

Aleksandar Vučić je, činilo se, stvari nazvao pravim imenom, čak i suviše pravim – kao da je baš hteo da ga već iste večeri ukore iz EU, gde očuvanje tranzita preko Ukrajine smatraju, može biti, jedinim principijelnim momentom, u kome nema popuštanja u odnosima s Putinom, u istoriji sa mnogostradajućim novim maršrutama za isporuku gasa.

To jest, ako bi neko hteo da učini sve što je u njegovoj moći kako bi srušio taj projekat, on bi trebalo stvari da nazove baš tako, kako je to sad uradio Aleksandar Vučić.

„A ja sam se koliko juče naslušao svakakvih priča o tome odakle ćemo da dobijamo gas! O tečnom gasu sam mnogo slušao… Ali on je dvaput skuplji! Ne možemo i nećemo!”

„Mi smo spremni da realizujemo projekat Turski tok!- na prvi pogled je potvrdio gospodin Putin – I spremni smo da uložimo sredstva u infrastrukturu na teritoriji Srbije, to je otprilike cifra od 1,4 milijarde (tu cifru moraju da zapamte zainteresovana lica u Srbiji, a zainteresovana lica su ovde – svi -A.K)… I mi treba samo sve da formalizujemo… Mi smo čak počeli taj posao… Ali tu malo šta od nas zavisi”.

I dodao je da će Rusija puniti ne samo obe cevi Severnog toka i Turski tok, nego će „sačuvati mogućnost isporuka gasa kroz Ukrajinu“.

Na taj način je Vladimir Putin odlučio da, ispravi Aleksandra Vučića. Jer, stvarno šta će njemu nove muke kolega iz Zapadne Evrope na pustom (ili na kraju krajeva ravnom) mestu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com