Mišković o tranziciji 2000-tih: Neograničena mogućnost?

U petak za pomaganje u utaji poreza nepravosnažno osudjeni biznismen Miroslav Mišković je 2018. godine objavio knjigu „Ja, tajkun“ u izdanju Lagune.

Prenosimo iz te knjige deo u kome Mišković objašnjava zašto je kompanija Delta posle 5-oktobarskih promena odlučila da se vrati u Srbiju.

„Djindjić je želeo da uspostavi sistem u kojem je, kao na Zapadu, dozvoljeno sve što zakonom nije zabranjeno. Zato je Delta, koja je dotad uglavnom radila u inostranstvu, odlučila da se vrati u Srbiju i tu pokuša da napravi ‘bum’ koristan i njoj i državi koja je krenula putem demokratizacije i modernizacije“.

Mišković dalje navodi da je kompanija Delta, pošto je poslovanje vratila u Srbiju, često angažovala „stručnjake iz inostranstva da nam pomognu u raznim oblastima poslovanja“.

„Ivana Veselinović mi i danas ponekad pomene ovu njihovu preporuku ‘Vi ste generacija koja živi u situaciji kakva se desi jednom u hiljadu godina. U prilici ste da napravite velike stvari, jer tranzicija je šansa. Zato ovaj momenat shvatite kao neograničenu mogućnost. Možete da budete uspešniji nego mnoge firme na Zapadu. Ovo je istorijski trenutak koji se neće ponoviti. Ovo je sad i nikad više’.”

Ali, posle ubistva Djindjića „sve je zamrlo“, „kako su godine prolazile, situacija je postajala sve gora“, piše Mišković.

„Počeo je da se stvara mit da je privatizacija već sama po sebi nešto loše. Ta tvrdnja je naišla na veliko razumevanje u Srbiji, koja je ostala jezgro komunističkog duha i u kojoj je najjači žal za idejom da svi treba da budemo jednaki. Čak je i Hrvatska stvarala drugačiji odnos prema poslovnim ljudima, s namerom gradeći svoju poslovnu elitu.

S druge strane, u Srbiji su potpuno liberalizovani uslovi za kupovinu firmi. Nije se vodilo računa o tome ko kupuje, u privredu je ulazio kapital nepoznatog porekla, a šta to sa sobom nosi, Srbija se, uostalom, uverila. Pod okriljem onih koji su optuživali Slobodana Miloševića za stvaranje tajkuna, nastala su čitava poslovna carstva. Sa Deltom smo pokušavali da damo drugačiji primer. Više smo radili na tome da stvaramo firme i biznise nego što smo posao zasnivali na privatizovanim preduzećima. A ona preduzeća, koja smo u procesu privatizacije kupili, povezivali smo s firmama, koje su već postojale u našem sistemu. Delta je 2009. i 2010. godine, kad je bila na svom vrhuncu, 82% prihoda pravila u kompanijama koje je sama stvorila, a 18% od privatizovanih firmi. Osim toga, ne samo što je uspešno kupovala firme nego je isto tako, pa i još uspešnije, prodavala svoje. Delta se razlikuje od svih ostalih srpskih firmi po tome što joj je strateški biznis stvaranje i prodaja kompanija. Tome dajemo poseban značaj i tu zaradjujemo najveći novac. Ne na trgovini robom, ne na operativnom profitu, ne na kursu valuta, ne na carini ili uvozu-izvozu. U 2016, kad smo proslavili dvadeset pet godina poslovanja, tu poslovnu filozofiju definisali smo kao slogan: Creating business“.