NATO bombardovanje Jugoslavije, najteži ruski poraz

Srbija je 90-tih preživela totalne sankcije i, kao krunu, bombardovanje udruženih najmoćnijih država sveta. Ipak, u Srbiji se niko tih vremena ne seća ni tako često ni sa takvim ogorčenjem kako ih se sećaju Rusi.

Devedesete godine se u Rusiji pamte po nezapamćenim otimačini i bedi, a bombardovanje Srbije se doživljava kao tako duboka nemoć Rusije, posle koje se i Rusiji i svetu morao dogoditi Putin, pošto ispod tog dna nižeg nije bilo.

Ko prati ruske medije, ovo mu ne treba posebno objašnjavati. Gotovo da nema dana da se bombardovanje Jugoslavije ne pomene kao oštra politička vododelnica.

Tako je u Moskvi saopštenje NATO-a, izdato povodom 20-godišnjice bombardovanja Srbije i Crne Gore, ocenjeno kao još jedna agresija. Naime, na pitanje da li se saopštenje NATO-a može smatrati agresijom, pres sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov je kratko odgovorio: „Bezuslovno“.

A pres služba NATO-a u Briselu i dvadeset godina kasnije smatra da je operacija „Udružena snaga“, kod nas poznatija kao „Milosrdni andjeo“ započeta „u martu 1999. godine kako bi bila zaustavljena humanitarna katastrofa koja je narastala na Kosovu u to vreme“.

Odluka je, saopštio je NATO, doneta „posle više od godinu dana borbi na Kosovu i nekoliko neuspešnih pokušaja UN i Kontaktne grupe, čiji je član bila i Rusija, da se nadje mirno diplomatsko rešenje te krize“, pa je sila koju je primenio NATO bila „neophodna i legitimna“.

Ovaj stav NATO dobio je posebno oštar odgovor stalnog predstavnika Rusije pri NATO-u.

U njegovon saopštenju se navodi da je 24. mart tragičan dan u savremenoj istoriji Evrope.

„Toga dana tačno pre 20 godina podleglo se iskušenju da se najkomplikovaniji, krajnje osetljivi medjuetnički i medjureligijski problemi Jugoslaviji ne rešavaju pipavim diplomatskim naporima, nego jednostavnim i brzim metodama „agresivne hirurgije“ – zaobilaženjem medjunarodnog prava i bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija”.

Zatim se navodi da su bombardovanje i raketni udari imali za rezultat rušenje objekata ključne gradjanske infrastrukture, a mirni gradjani su za NATO postali „kolateralna šteta“.

”Na žalost, kako su pokazale akcije u Iraku i Libiji, iz tih se dramatičnih dogadjaja na Balkanu nije ništa naučilo“, saopšteno je iz ruske Misije pri NATO-u.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com