Nemački inženjer: Pad mosta u Djenovi „jedan veoma, veoma neobičan i redak slučaj“

Pad celog mosta u italijanskom gradu Djenovi izazvao je pravu uzbunu širom Evrope: nema zemlje u kojoj nisu objavljeni podaci o stanju domaćih mostova, pa je čak Nemacka utvrdila da je svaki osmi most u toj zemlji zreo za sanaciju, a da Nemačka, bar prema podacima OECD-a, manje ulaže u održavanje i obnovu infrastrukture od Italije. OECD tvrdi da je Italija 2015. godine u putnu mrežu uložila 14 milijardi evra, dok je Nemačka uložila 11,6 milijardi.

Teško da to umirilo javnost širom Evrope, ali nemački inženjer Markus Heneke u intervjuu za Frankfurter algemajne cajtung tvrdi da je iznenadni pad gotovo celog mosta, kako se dogodilo u utorak u Djenovi, „jedan veoma, veoma neobičan i redak slučaj“!!!

Heneke, koji je član Bavarske inženjerske komore u Minhenu, najpre odlučno odbija mogućnost da je pad mosta izazvao udar munje, o čemu su posvedočili ocevidci.

„Prema mojoj proceni, udar groma ne vodi padu. Takva gradjevina ima tako mnogo gvožđa u sebi da bi udar groma morao da bude sproveden u zemlju. Moglo je da dodje do požara ako ima elemenata od drveta. Ali da jedna gradjevina padne zbog groma, to držim veoma neverovatnim“, rekao je Heneke.

Italijanski univerzitetski profesor Antonio Brenčić rekao je da je most u Djenovi zbog „ozbiljnih korozivnih promena“ permanentno bio u režimu stabilizacije.

„Korozija je stručni izraz za rdju. To znači da mi u mostu imamo delove koji su zbog ekoloških uticaja, pri ovoj morskoj klimi, zardjali. Ako čelik rdja, on gubi na volumenu i masi, a time i na izdržljivosti. U Nemačkoj se od početka 70-tih godina sipa so po ulicama – to takodje izaziva takva oštećenja na čeličnim konstrukcijama. Čelik se ugradjuje i u beton, ali so prodire, može čelik da razori, zbog čega se izdržljivost mosta smanjuje. Zato se pri novoj gradnji vodi računa da čelik bude dovoljno zaštićen od korozije. Kod čeličnih konstrukcija se čelik maže, kod betonskih konstrukcija se nastoji da najmanje četiri-pet santimetara betona bude oko čelika. I tad se mora redovno kontrolisati da li ipak ima rdje i mora li se čelik promeniti“, kaže Heneke.

Heneke potvrdjuje da se često kod starijih mostova mora ograničiti teret koji je dozvoljen, pa je često ograničen ili sasvim zabranjen teretni saobraćaj.

”Sa druge strane, veliku ulogu igra i to što, naročito na ulicama, imamo drugačije saobraćajno opterećenje nego pre 50 godina. Teret je ekstremno porastao. Vozovi su tendenciozno postali lakši. Ali na ulicama imamo veoma snažan rast težine. Zato u Nemačkoj ispitujemo stare gradnje. Sem toga, ima više saobraćaja, a svako vozilo koje prelazi preko jednog mosta, ostavlja za sobom malo oštećenje“, kaže Heneke.

On tvrdi da u Nemačkoj već 100 godina postoji propis prema kome se svaki most na svakih šest godina podvrgava intenzivnom ispitivanju: kontrolor pregleda bukvalno svaki deo i utvrdjuje ima li oštećenja. A svake tri godine, obavljaju se ispitivanja manjeg obima. Svaki most ima ocenu stanja, na osnovu koje se s donose mere sanacije mosta ili odlučuje o novoj gradnji, kaže Heneke.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com