Nemci izračunali : Od sankcija, Rusija dugoročno gubi, Kina ne dobija!

U ovoj fazi gube svi, ali dugoročno ruski bruto društveni proizvod će od prekida trgovinskih veza sa SAD i saveznicima gubiti 9,71 odsto godišnje, dok će SAD i saveznici gubiti mnogo manje od 2,48  odsto BDPa godišnje Litvanija do 0,04 odsto  godišnje SAD.

I što je najvažnije : Kina ekonomski neće biti veliki dobitnik ove krize.Od prekida trgovinskih veza Rusije s jedne i SAD i saveznika s druge strane, dugoročno će Kina profitirati za 0,02 odsto BDPa godišnje.

Tako je bar pokazala simulacija modela koji su primenili nemački Institut za svetsku privredu u Kilu (IfW Kiel) i austrijski Institut za ekonomska istraživanja (WIFO).

„I saveznici će doduše kratkoročno delom biti snažno pogodjeni, ali na duži rok oni u simuliranom modelu zajedno gube 0,17 odsto BDPa godišnje“, tvrdi istraživač Instituta za svetsku privredu u Kilu Aleksander Zandkamp, citiran na sajtu Instituta (ifw-kiel.de)

Model je, navodi se na sajtu Instituta u Kilu, simulirao kako se trgovinski tokovi dugoročno prilagođavaju kad su medjunarodne isporuke prekinute i kako se to odražava na mogućnosti rasta pojedinih privreda.

Kratkoročni efekti obostranih sankcija, koji po pravilu vode do gubitka prihoda na obe strane, nisu uzeti u obzir.

Dugoročni uticaj prekida trgovinskih odnosa na godišnji rast BDPa pojedinih strana, po modelu dva instituta, izgleda ovako : Rusija (-9,71%), Litvanija (-2,48%), Letonija (-2,02%), Estonija (-1,98%), Češka (-1,16%), Poljska (-0,78%), Belgija (-0,51%), Nemačka (-0,40%), Italija (-0,31%), Austrija (-0,28%), Španija (-0, 22%), Francuska (0,16%), Velika Britanija (-0,09%), SAD (-0,04%), Kina (+0,02%).

Razlog leži u tome, navodi se u saopštenju Instituta iz Kila, što su SAD i saveznici u izvozu i uvozu Rusije mnogo važniji nego što je Rusuja u izvozu i uvozu SAD i saveznika – EU čini 37,3 odsto ruske spoljne trgovine, a Rusija 4,8 odsto spoljne trgovine EU.

Pri tome, tvrdi Institut, Rusiju će jače pogoditi barijere u njenom uvozu nego u izvozu.

Pri tome tržišta drugih država, pre svega Kine, mogu Rusiji zameniti tržišta SAD i saveznika, ali tu su mogućnosti ograničene, tvrdi Institut.

Jer, 14,6 odsto ukupnog ruskog izvoza ide u Kinu, dok uvoz iz Rusije čini samo 2,8 odsto ukupnog kineskog uvoza. Slično je i kod ruskog uvoza : 23,7 odsto ruskog uvoza dolazi iz Kine, a izvoz Kine u Rusiju čini samo 2 odsto ukupnog kineskog izvoza.

Dva instituta takodje utvrdjuju da su sadašnji politički efekti sankcija u Rusiji mali, ali da će dugoročno znatno ojačati.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com