Oni ne koriste letnje računanje vremena

Razlozi za uvođenje letnjeg računanja vremena nisu bili dovoljno ubedljivi za mnoge države.

Najpoznatije među njima su svakako Kina, Rusija, Indija, Indonezija i Japan, ali to ni blizu nije celokupna lista država koje ne smatraju da krajem marta treba pomeriti kazaljku jedan sat unapred da bi se povećala radna produktivnost i uštedela energija. Primera radi ni Argentina, koja bukvalno od godine do godine menja stav po ovom pitanju, neće koristiti letnje računanje vremena. Isti je slučaj i u Čileu.

Letnje računanje vremena ne koriste ni delovi Australije, Brazila i Kanade.

Interesantno je i da mnoge ostrvske državice pod vlašću Velike Britanije, članice Evropske unije čije države imaju jedinstven zakon o letnjem i zimskom računanju vremena, ne pomeraju sat unapred krajem marta.

Većina afričkih država ne koristi letnje računanje vremena, a na tom kontinentu najinteresantniji primer je Egipat. U toj državi se koristi letnje računanje vremena (od 2014. godine), ali se ono „ukida“ tokom verskog praznika Ramadana, koji traje 30 dana, od sredine juna do sredine jula.

Ni dobar deo Azije nije deo, kažu američki mediji – zapadnjačkog trenda pomeranja kazaljki. Među njima, pored gore navedenih, su i Avganistan, Azerbejdžan, Kazahstan i Ujedinjeni Arapski Emirati. Iran i Sirija, primera radi, odavno koriste letnje računanje vremena.

Bez „nasilne“ promene vremena je i ogromna većina država u Centralnoj Americi.