Politika u Agrokoru, Agrokor u politici

Hrvatski premijer Andrej Plenković izjavio je da će novi poverenik Vlade za Agrokor kao i nova privremena uprava biti izabrani početkom sledeće nedelje iako hrvatski mediji tvrde da se defile stručnjaka koji u Banske dvore dodju da funkciju u Agrokoru odbiju, nastavlja.

Logično bi bilo pretpostaviti da naknada za tu funkciju raste uporedo s brojem onih koji su se na njoj zahvalili.

Plenković je imao potrebu da ponovi da je sadašnja privremena uprava počinila grešku, ali da je vlada našla način da tu grešku ispravi. Kao i da Hrvatsku nije pogodio ekonomski cunami, a mogao je. I da svi koji tvrde drugačije drmaju stabilnošću privrednog i finansijskog sistema zemlje.

Plenković je prethodno bar dvaput ponovio tvrdnje o svojoj etičnosti i poštenju odnosno da za 48 godina života „nema niti trunke sjene, ni trunke sumnje, ni jedne mrlje“.

Hrvatski komentatori se, medjutim, ni malo ne uzdržavaju od tvrdnji da uopšte nije važno koji će stručnjak doći na mesto Vladinog poverenika za Agrokor, pošto je Ante Ramljak podneo ostavku, jer „proces očigledno zavisi od dvoje ljudi iz politike, premijera Plenkovića i ministarke (Martine) Dalić“, rekao je poznati hrvatski ekonomista, profesor Ljubo Jurčić.

Slično misli i u Hrvatskoj često citirani ekonomski analitičar Luka Brkić.

„Čitava priča je počela u politici i očigledno će završiti u politici“, tvrdi on.

Da politika vodi glavnu reč u procesu restrukturiranja Agrokora nije bilo sumnje ni pre nego što je hrvatska ministarka privrede Martina Dalić priznala da je ona i niko drugi pisala lex Agrokor, koji mnogi smatraju invalidnim zakonom s farsičnim rešenjima.

Stalna uveravanja premijera Plenkovića da je čovek bez mrlje, svedoče da će za pogreške privremene uprave neko morati da plati i političku cenu, a da to nikako ne bi trebalo da bude čovek bez mrlje i senke. Iako ministarka Dalić navodno u Hrvatskoj demokratskoj zajednici ima biznis lobi koji joj drži stranu, ona je sve vreme na udaru kritika koje njen položaj ne jačaju.

Pored tankih špekulacija da su Plenković i hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović za vreme posete predsednika Srbije Aleksandra vučića Zagrebu igrali unapred dogovorenu igru, taj je scenario pao u vodu.

Afera s milionskom naknadom savetnicima iz bivše firme Vladinog poverenika Ante Ramljaka, povodom koje je Grabar-Kitarović odmah po obnarodivanju izletela s ocenom o nemoralnosti, nije prva Agrokor-situacija u kojoj se predsednica ogradila od vladinog Agrokor-projekta.

Ona se vidno iznervirana vratila svojevremeno iz posete Rusiji i odmah izjavila da pojma nije imala šta stoji u Ugovoru o roll-up kreditu na kome je zasnovana cela konstrukcija spasavanja Agrokora.

U Hrvatskoj se tek krajem sledeće godine održavaju redovni izbori za predsednika države. Neki smatraju da je aktuelna hrvatska predsednica krenula u ranu predizbornu kampanju.

Mada je u anketama Kolinda Grabar-Kitarović najpopularniji hrvatski političar, podršku one struje u HDZ-u, koja stoji iza Plenkovića, teško da više može očekivati. Njena struja se ceni kao tanka. Ali kardinal Josip Bozanić ne spada u one koji su se usprotivili njenoj političkoj operaciji s posetom Aleksandra Vučića, iz koje je ona pobrala prve plodove.

Moglo bi da bude, da Agrokor reši sve ove HDZ raskole.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com