Povika na vuka: Ko će se rukovati s kontaminiranim princom

Saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman pojaviće se na samitu G20, koji se 30. novembra i 1. decembra održava u Buenos Ajresu, potvrdjeno je iz Rijada još pre desetak dana.

Njegova uloga u, koliko znamo, zverskom ubistvu saudijskog novinara i kolumniste Vašington posta Džamala Kašogija kontroverzna je.

Da li će ostalim svetskim liderima smetati da sede za istim stolom, rukuju se ili čak vode bilateralne razgovore s kontaminiranim princom?

Prema dosadašnjim komentarima njihovih predstavnika, problema sa tim ne bi trebalo da imaju: američki predsednik Donald Tramp, ruski predsednik Vladimir Putin, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, francuski predsednik Emanuel Makron…

Američki predsednik Donald Tramp kritikovan je mnogo sa mnogih strana zbog stava da su mu ugovori sa Saudijskom Arabijom, vredni više stotina milijardi, i stotine hiljada radnih mesta, koja od tih ugovora zavise, važniji od bilo kakvih ljudskih prava.

Plus, ocenio je Tramp, kažnjavanje Saudijske Arabije dovelo bi do rasta cena nafte, a propast, (za sada uglavnom deklarativnih), ugovora o vojnim isporukama, bio bi pravi poklon Rusiji.

I u SAD i u Saudijskoj Arabiji u toku je manje-više otvorena borba za vlast.

Samo tako se može tumačiti publikovanje informacija, koje navodno potiču iz CIA, a prema kojima američka obaveštajna služba iz više (neidentifikovanih) izvora tvrdi da se zversko ubistvo nije moglo dogoditi „bez znanja ili učešća“ krunskog princa (Vašington post) odnosno „priča se o još jednom snimku“ (turski Hurriyet), koji ima CIA, a na kome princ svom ambadsdoru u Vašingtonu kaže da Kašogija treba „ućutkati“.

Ove informacije izoštravaju nepriličnost Tramprovog otvoreno račundžijskog pristupa ubistvu, koje je moralo zgranuti svakog iole pristojnog čoveka.

Turska, na čijoj se teritoriji ubistvo dogodilo, najagilnija je u osudi Saudijske Arabije, ali je demantovala da je CIA sa njom podelila snimak na kome princ naručuje ubistvo. I nije uvela bilo kakve sankcije Rijadu.

Ankara je potvrdila da je Muhamed bin Salman tražio da se sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom sretne na margini samita 20 industrijski najrazvijenijih država (G20).

Turski ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu rekao je za CNN Turska da njegova zemlja ne vidi nikakve prepreke da do tog susreta i dodje, ali odluka je na turskom predsedniku.

U Parizu su odbacili razmatranje pitanja o nelagodi, koju bi svetski lideri trebalo da osećaju, sedeći za istim stolom s princom na kome je senka tako zverskog ubistva. A da li će se francuski predsednik Emanuel Makron s Muhamedom bin Salmanom sastati posebno – još se ne zna.

Prvi se medjutim o takvoj mogućnosti izjasnio čovek od najvećeg poverenja ruskog predsednika, na toj funkciji upravo opet potvrdjeni pres sekretar Dmitrij Peskov.

On je rekao da ne zna da li će se Vladimir Putin na margini samita u Buenos Ajresu sastati s saudijskim princom, ali je ocenio da je to „moguće“. Putin i MbS već su se sastali dva puta.

Dakle, Rusija u tom pogledu zazora – nema.

Ruski listovi uredno prenose sve vesti o ubistvu koje se 2. oktobra dogodilo u saudijskom konzulatu u Istanbulu. Ali nikakvog zvaničnog zacenjivanja, niti osuda – nema. Moskva se, uostalom, nikad nije skrivala iza ljudskih prava.

Ali da ima ozbiljnih interesa u odnosima s Rijadom, podvučeno je kad su se pojavile vesti, da bi ozbiljna struja u kraljevskoj porodici rado videla izmene na mestu prestonaslednika.

Saudijska Arabija je veliki kupac ruskog oružja, a princ Muhamed bin Salman, već je napravio prve korake u nameri da se snabde protivraketnim sistemima S-400. Jedan taj sistem staje oko 500 miliona dolara. Medjutim, već je Muhamed bin Salman započeo diversifikaciju vojnih nabavki, a i, tvrde moskovski poznavaoci saudijskog prilika, u Saudijskoj Arabiji o tako ozbiljnim stvarima ne odlučuje jedan čovek.

Novouspostavljena i, kako se pokazalo, efikasna saradnja Rusije i Saudijske Arabije u regulisanju cene nafte u okviru OPEK+ mnogo je, po oceni ruskih analitičara, osetljivija na kadrovske primene u Rijadu, pa i već na samu trenutnu destabilizaciju položaja krunskog princa.

Rusija smatra da je operacijom u Siriji nepovratno osvojila dominantnu poziciju na Bliskom istoku i tu za saradnju postoji obostrani interes Moskve i Rijada. Sem u stvarima najviše politike, Moskva računa na saudijsko tržište za rusku pšenicu i već priprema prve „test isporuke“.

Prema pomenutim glasinama, Muhameda bin Salmana bi na mestu prestolonaslednika mogao da zameni Ahmed bin Abdulaziz (76), rodjeni brat aktuelnog kralja. On je, prema opisima ruskih diplomata, sušta suprotnost vladajućem saudijskom princu: staložen, izbalansiran, razuman…jedan je od tri člana kraljevske porodice koji se usprotivio izboru sadašnjeg prestolonaslednika…u zemlju se vratio uz garancije Velike Britanije.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com