Putin, 20 godina: Ima li Rusija para za svetsku ekspanziju

Nekoliko minuta pred ponoć 31. decembra 1999. godine prvi predsednik Rusije Boris Jeljcin podneo je ostavku i predsednička ovlašćenja preneo na dotadašnjeg ruskog premijera, 47-godišnjeg Vladimira Vladimiroviča Putina.

On se, prema arhivi Kremlja, u 00.01 sat obratio gradjanima Rusije.

Gotovo da nema ozbiljnijeg svetskog medija koji ovih dana ne posvećuje opširnu analizu tom 20 godina starom dogadjaji.

Jer, navodi na primer nemački Velt, „tada niko nije slutio da sa 47-godišnjakom počinje nova era“. Iako je Putin u tom novogodišnjem obraćanju pozvao gradjane Rusije da „podignu čašu za novi vek Rusije“ još su najeminentniji analitičari na svetu uveravali da Rusija više nikad neće biti svetska sila i zbog neznanja se podsmevali sasvim retkima koji su se nadali drugačije.

Tom prilikom Putin je poručio da će država odlučno braniti „slobodu reči, slobodu savesti, slobodu sredstava informisanja i pravo svojine – temeljne elemente civilizovanog društva“.

On je rekao da će biti potrebno neko vreme da se oceni koliko je dobra za Rusiju učinio Boris Jeljcin.

„Već danas je jasno: ogromna je zasluga u tome što je Rusija pošla putem demokratije i reformi, nije skrenula sa tog puta, potvrdila se kao jaka, nezavisna država“, rekao je tada Putin.

Uveliko se analizira koja je svoja obećanja od pre 20 godina Putin ispunio.

Doduše, i 20 godina posle, Boris Jeljcin je, uz Vladimira Iljiča Lenjin i Hruščova, najneomiljeniji ruski političar, a 1999. godina se smatra dnom posle koga je Rusiji mogao da se dogodi samo Putin.

A predsednik Srbije Aleksandar Vučić  je, tokom nedavne posete Moskvi, ustvrdio da Srbija sigurno 1999. godine ne bi bila bombardovana da se čuveno Putinovo novogodišnje obraćanje Rusima dogodilo bar godinu dana ranije. U svakom slučaju, i u Rusiji se bombardovanje Srbije kao totalni poraz češće pominje nego u Srbiji.

Bilo da ga  meri državni Sveruski centar za istraživanje javnog mnjenja ili nezavisni Levada centar za sociološka istraživanja ,  procenat gradjana Rusije koji i danas, 20 godina posle, odobravaju ono što kao predsednik radi Vladimir Putin, postojano je visok.

Pa onda uzimamo rezultate ankete Levada centra objavljene 18.novembra 2019.godine.

Simpatiju i oduševljenje u odnosu na Vladimira Putina iskazalo je 32 % ispitanih što je smanjenje od 10 procentnih poena u odnosu na  2017.godinu Najveći broj gradjana Rusije simpatiju i oduševljenje prema Putinu je iskazivalo marta  2008.godine, njih 50%.

Prema anketi Levada centra čiji su rezultati objavljeni 18.novembra 2019.godine, delatnost Putina kao predsednika odobravalo je 70% ispitanih, a nije je odobravalo 28%.Maksimalan rejting prema ovom kriterijumu je Putin imao oktobra 2014.godine čak 85%.

Vrlo neobično ovako  visoke rejtinge objašnjava direktor Levada centra Lev Gudkov:

„Osnovni odnos prema Putinu – to nije bezuslovna simpatija, nego neutralno-indifirentan odnos. Generalno, svi autoritarni režimi se zasnivaju na takvom otudjenom odnosu. Simpatiju prema Putinu oseća oko 35% gradjana Rusije i to je jezgro njegovih pristalica : žene, ljudi iz provincije i stariji. Smanjenje simpatije prema Putinu tokom poslednje dve godine vezano je s razočaranjem u kurs predsednika, a posebno za penzijsku reformu, ističe Gudkov citiran na sajtu Levada centra.

„Nagomilano nezadovoljstvo održavalo se cele godine i tek u poslednje vreme je počelo da se smanjuje. Sve to je povezano s odsustvom alternative i slabošću opozicije. Pik pozitivnog odnosa u 2008.godini objašnjava se rastom dohotka stanovništva i njegove vere u budućnost, a minimum 2013.godine bio je povezan s razdraženošću politikom vlasti – baš tada maksimalnih 47% gradjana Rusije nije želelo da vidi Putina na mestu predsednika, ipak majdan u Ukrajini i Krim oštro su podigli njegov rejting, rekao je Gudkov.

On je dodao da se odnos prema Putinu menja u zavisnosti od okolnosti, ali tada se pozitivne ocene prelivaju u neutralne, a nikad u negativne. „Suštinskog rasta negativnih pokazatelja nema, taj rast je u okvirima statističke greške, rekao je direktor Levada centra.

Opširnu analizu rezultata ruskih 20 godina na čelu s Putinim, napravila je agencija Blumberg. Uglavnom su obuhvaćeni ekonomski, spoljno- politički  i vojni rezultati.

Naslov glasi :Putinova Rusija je 20 godina stara i jača nego ikad. Da li je?

Grubi zaključak ove analize je da je Rusija danas u mnogo boljem stanju nego što je bila kad je Putin preuzeo od Jeljcina, ali pitanje je :Šta će biti za sledećih deset godina? Ekonomski, Putinu se, paradoksalno, prigovara na opsednutosti finansijskom stabilnošću i  zanemarivanju dugoročno održivog rasta.

Naime, Blumberg se poziva na podatke i procene MMFa, za poslednjih 20 godina ruski BDP je tokom prvih osam rastao, 2009.je pao, a poslednjih godina stagnira. Pa se Rusija po ukupnom BDP-u 2008.godine nalazila na 8.mestu na svetu, 2009.je pala na 11.mesto,2012.godine se vratila na osmo, 2020.godine opet pala na jedanaesto, a 2024.godine će je Južna Koreja, zemlja sa mnogo manje stanovnika, potisnuti na 12.mesto.Od 2012.godine stope rasta ruskog BDPa su ispod svetskog proseka. Ispred Rusije  će po ukupnom BDP-u 2024.godine   biti SAD, Kina, Japan, Nemačka, Indija, Francuska, Velika Britanija, Brazil, Italija, Kanada i Južna Koreja.

Drugi prigovor Putinovoj ekonomiji je da dohoci stanovništva pet godina zaredom padaju, pošto su dotad rasli.Ruska državna statistika je krajem 2019.godine objavila revidirane podatke, prema kojima su realno raspoloživi dohoci stanovništva u 2018.godini porasli za 0,1%, a tokom prvih 9 meseci 2019.godine za 0,8% na godišnjem nivou.

U svemu ostalom, ruska ekonomija postiže dobre rezultate i prima pohvale svetskih rejting agencija. Tokom 2019.godine sve tri ključne rejting agencije su ruski kreditni rejting podigle do investicionog nivoa(BBB, BBB-, Baa3) sa izgledima stabilno.

Od 1999.godine do danas Rusija se gotovo sasvim razdužila: dug ruske države pao je sa oko 100% BDPa na jednu od najnižih stopa zaduženosti u svetu.

Zatim, ruske devizne i zlatne rezerve su veoma visoke(27.12.2019:549,8 milijardi dolara) , ali se Rusija gotovo u potpunosti oslobodila američkih državnih obveznica.

Inflacija je pod kontrolom, budžet je u suficitu.

„Zaista, jedna od najznačajnijih stvari koja govori o Putinovoj sposobnosti da nastavi s ruskim globalnim širenjem je da on to zasniva na skromnom budžetu. Anemična i za rudna bogatstva vezana ekonomija, koju je on izgradio, ispod je 8% od veličine ekonomije SAD, koje duplo više troše samo na odbranu nego što Rusija uopšte troši na bilo šta, uključujući tu obrazovanje, zdravstvo, policiju“, primećuje Blumberg u svojoj analizi.

Istina. Upravo usvojeni američki budžet za odbranu povećan je na rekordnih 738 milijardi dolara, dok  upravo ozvaničeni budžet Rusije za 2020.godinu ima prihode od oko 321,2. milijarde dolara i predvidjeni suficit od 0,8%BDPa.Ako se iz tog budžeta izuzmu prihodi od nafte i gasa, on će biti u deficitu od 5,8-5,9%BDPa Prihodi od nafte iznad 42,4 $ po barelu idu u Fond nacionalnog blagostanja.

Blumberg tvrdi da je Putin tokom proteklih 20 godina koristio političku, ekonomsku i vojnu moć da proširi uticaj Rusije van njenih granica.

Pod Putinom, Rusija je obnovila nešto od geopolitičke moći koju je imao Sovjetski savez, podvlači Blumberg.

„On je produbio veze sa Kinom, anektirao je Krim od Ukrajine, preokrenuo je rat u Siriji, prodao je napredan sistem za protiv vazdušnu odbranu članici NATO Turskoj, i sklopio je velike poslove o naoružanju i nafti sa ključnim američkim saveznikom Saudijskom Arabijom, kao i sa Venecuelom-i uz sve to se mešao u izbore u SAD, Velikoj Britaniji i drugde“, piše Blumberg.

Kartom je prikazana ta ekspanzija kao i sredstva koja su, po oceni Blumberga, kod pojedinih država iskorišćena : Ukrajina (aneksija Krima, rat na Istoku), Sirija(vojna intervencija za podršku Vladi Asada), Libija (podrška snagama koje su opozicija vladi koju podržavaju UN), Egipat (ugovor o prodaji oružja, nuklearni ugovor), Saudijska Arabija (istorijski sporazum o ceni nafte, investicije), Iran (sporazum o gradnji nuklearke, saradnja u Siriji), Turska (sporazum o gradnji nuklearke, ugovor o isporuci nafte, ugovori vojne industrije, novi gasovod), Nemačka (energetika, investicije, novi gasovod), Kina (ugovori vojne industrije, energetika, investicije, nuklearni ugovori, novi gasovod).

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com