SAD se obavezale da smanje štetne emisije gasova za 50 odsto

­Pred današnju online konferenciju o klimi, SAD su objavile cilj da emisiju CO2 do 2030. godine smanje za 50 do 52 odsto u odnosu na 2005. godinu.

Konferenciju je sazvao američki predsednik Džo Bajden, pošto se njegova zemlja vratila u Pariski sporazum o klimi iz koga je izašla odlukom administracije američkog predsednika Donalda Trampa.

Amerika se vratila i odmah, primetio je Frankfurter algemajne cajtung, inscenirala političku predstavu kojom se ponudila da stane na čelo pokreta za zaštitu klime.

Isto je primetio i francuski Mond: online konferencija je baš bila zgodna prilika da američki predsednik stalno bude u centru pažnje, pošto se za svako uključenje u diskusiju prvo moralo ići u prozorčić predsedavajućeg.

Bajden je države sveta, naročito najveće ekonomije, pozvao na zajedničko delovanje u zaštiti klime i postavljanje ambicioznih ciljeva.

„Troškovi nečinjenja postaju sve viši”, rekao je američki predsednik.

Posle Kine, SAD su najveći emiter gasova staklene bašte na svetu. Odmah za njima je Indija.

To što je Bajden obećao da će te emisije prepoloviti ne znači da će Amerika to i učiniti: saglasnost Kongresa za to on ne može da garantuje, a tek trajanje i ishod sudskih  sporova, koje će sigurno voditi energetska privreda, neizvestan je, pokazali su pokušaji administracije američkog predsednika Baraka Obame, podsetio je FAZ.

U video konferenciji je učestvovao i ruski predsednik Vladimir Putin. On je izjavio da je Rusija tokom poslednjih 30 godina smanjila emisiju gasova staklene bašte više nego bilo koja druga zemlja.

„U poredjenju s 1990. godinom, Rusija je više nego druge države, smanjila emisiju gasova staklene bašte. Ta emisija je smanjena na polovinu – sa 3,1 milijardu tona ekvivalenta CO2 na 1,6 milijardi tona. To se dogodilo kao posledica kardinalnog restrukturiranja ruske industrije i energetike, koje se odigralo tokom poslednjih 20 godina”, rekao je Putin.

Ruski predsednik takodje smatra da je potrebna široka medjunarodna saradnja u računima i monitoringu obima emisije, ali  „svih bez izuzetka faktora, koji izazivaju globalno zagrevanje“.

„Na primer, na udeo metana otpada  20 odsto antropogenih emisija. I svaka njegova tona stvara efekat staklene bašte 25 do 28 odsto veći nego jedna tona CO2. Ukoliko bi nam, recimo, u narednih 30 godina pošlo za rukom da smanjimo emisiju metana na pola, po mišljenju stručnjaka, globalna temperatura bi se do 2050. godine smanjila za 0,18 stepeni. To, u stvari, predstavlja do 45 odsto razlike izmedju sadašnje temperature i one koja je cilj Pariskog sporazuma“, rekao je Putin.

Da ovde podsetimo, naučnici su utvrdili da je krupna rogata stoka najveći proizvodjač metana.

Kineski predsednik Si Djinping takodje je pozvao na zajedničko delovanje u gradjenju sveta u kome će postojati jedinstvo izmedju čoveka i prirode.

Ali iako, na primer, FAZ Kinu smatra ključnim igračem u borbi protiv klimatskih promena, Kina ne smatra da treba da postavlja nove ciljeve u toj borbi pošto je postojeći cilj da klimatsku neutralnost postigne do 2060. godine veoma ambiciozan u poredjenju s vremenom koje je za to bilo potrebno razvijenim zemljama.

Xie Zhenhua, specijalni kineski poverenik za pitanje klimatskih promena na konferenciji za štampu je na dan samita rekao da je emisija CO2 u Evropskoj uniji izmedju 1990. i 1992. godine dostigla 7,9 tona po stanovniku u trenutku kad je Unija dostigla pik tih emisija, a u SAD 19,9 tona 2007. godine u trenutku kad je pik dostigla Amerika.

Kineska emisija CO2 2030. godine, kad Kina očekuje da dostigne taj pik, biće izmedju 7,2 i 7,5 tona po stanovniku, prenosi objašnjenje kineskog zvaničnika GlobalTimes.