Saga Agrokor se nastavlja : Hrvatska pritiskala nemački Allianz?
Hrvatska je sve učinila da spreči da kontrolni udeo u kompaniji Fortenova predje iz ruku jednog nepoželjnog vlasnika u ruke drugog nepoželjnog vlasnika, a današnju tvrdnju Fajnenšel tajmsa da se pri tome poslužila i pretnjama i ucenama – hrvatski premijer Andrej Plenković je nazvao smešnom, što je nasmejalo i hrvatsku opoziciju i kritički raspoložene medije.
Kompanija Fortenova je nastala od bivšeg Agrokora kao plod tkz Lex Agrokora, inače kontroverzne operacije.
Hrvatska (ni) je uspela da spreči da ruska Sberbank svojih 42,5 odsto u Fortenovi krajem prošle godine za 400 miliona dolara proda Saifu Alketbi, biznismenu iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Alketbi se za ovaj iznos, preko firme Ajvazovski invest, zadužio kod Gasprombank, a u zalogu je stavio i firmu SBK ART čijom kupovinom je postao suvlasnik Fortenove!
Medjutim, firma preko koje je Sberbanka ostvarivala vlasništvo u Fortenova (SBK ART) stavljena je nešto kasnije, novembra 2022.godine, pod sankcije Evropske unije, te novi vlasnik bar formalno nije realizovao svoje vlasništvo. Sudeći po izveštajima ruskih medija, Sberbank i dalje tvrdi da nikakvih pravnih prepreka za ovu prodaju nema.I poziva se na pravo da prodaje ili predaje svoju imovinu u EU koje joj, navodno, ističe 17.juna 2023.godine.
Skupština akcionara firme Fortenova Group STAK Stiching, Holandija, krajnji vlasnika Fortenova Group, oduzela je u januaru ove godine firmi SBK ART pravo glasa i pravo prisustvovanja skupštini kompanije, sve pozivajući se na evropsko sankciono pravo.Sud u Amsterdamu je tu odluku potvrdio, kao krimi roman su u januaru prenosili hrvatski mediji.
U aprilu je Fortenova Group objavila da je pokrenula medjunarodnu proceduru za prijavu zainteresovanosti investitora za prodaju udela u kompaniji Fortenova Group MIDCo, Amsterdam. Cilj operacije je, kako je saopštila Fortenova, eliminisanje sankcionisanih vlasnika koji joj otežavaju poslovanje.
Neki relevantni komentatori, medjutim, ocenjuju da kompaniji u septembru na naplatu prispeva dug od milijardu evra, koji neće biti u stanju da servisira ili refinansira….
A za sve je kriva nemačka osiguravajuća kuća Allianz, čiji je penzijski fond u Hrvatskoj Allianz ZB odustao od namere da učestvuje u kupovinu udela Sberbank u Fortenovi.
FT sad tvrdi da su hrvatski ministar inostranih poslova Gordan Grlić Radman i hrvatski ambasador u Berlinu Gordan Bakota vršili pritisak na rukovodioce osiguravajuće kuće Allianz, a da je Hrvatska agencija za finansijski nadzor (HANFA) pretila merama penzijskom fondu Allianz ZB. I ne samo da je pretila, nego ga je, posle propalog posla sa Sberbank, stvarno podvrgla kontroli.
Hrvatski premijer Andrej Plenković je pred tv kamerama optužbe na račun Grlić Radmana i Bakote nazvao smešnim jer posao diplomata i jeste da pita o čemu se radi, a HANFA je kontrolu nad Allianz ZB objasnila kao redovni nadzor i zaklela se da je nezavisna od bilo kakvog uticaja Vlade Republike Hrvatske.
Najzanimljivije za ekonomiju je saopštenje nemačke osiguravajuće kompanije Allianz zašto je odbor njenog penzionog fonda odlučio, inače samostalno, da neće ulagati u Fortenovu.
Kako prenose hrvatski mediji, takva odluka Odbora Allianz ZB je pala „zato što je profil rizika i povrata bio potpuno neprimeren za penzionere i zato što je finansijska struktura predstavljala potencijalne rizike kršenja propisa, koje je smatrao neprihvatljivim“.
Cela priča FT je utoliko politički teža što se radi o novcu hrvatskih penzionera!