Samit 20 u Nju Delhiju : Rusija ni osudjena ni pomenuta

Države okupljene na samitu G 20 u Nju Delhiju, uvećane za 55 članica Afričke unije, dan ranije nego što se očekivalo usvojile su kompromisni završni dokument tog skupa, koji uključuje i ocenu rata u Ukrajini, ali nijednom rečju ne pominje Rusiju, ne osudjuje je i koristi mnogo blaži rečnik nego završni dokument samita održanog prošle godine na Baliju.

U dokumentu iz Delhija zahteva se da se Istanbulski sporazum o žitu sprovodi i poštuje u celosti, uključujući tu i deo koji se odnosi na neometan izvoz prehrambenih proizvoda iz Rusije.

„Indija je u subotu došla do značajne diplomatske pobede tokom samita G 20 kad je usvojena kompromisna deklaracija, prevazilaženjem velikih razlika u gledanju na konflikt Risije i Ukrajine, ocenjuje Times of India.

Taj list citira slavodobitnu objavu indijskog premijera Narendre Modija:

“ Prijatelji, upravo smo dobili dobre vesti. Zahvaljujući teškom radu naših timova i saradnji svih vas, imamo konsensus o deklaraciji samita G 20 u Nju Delhiju“,rekao je Modi.

Ministar inostranih poslova Indije Subrahmaniam Jaishankar rekao je da deklaracije iz Balija i Nju Delhija ne treba uporedjivati u delu koji se tiče rusko-ukrajinskog konflikta jer „Bali je bio Bali, a ovo je Nju Delhi“.

On je dodao, kako prenosi Times of India, da se od deklaracije u Baliju odigralo mnogo stvari, da razlike u vokabularu izmedju dve deklaracije odslikavaju razvoj situacije i da je deklaracija iz Delhija odgovor na tekuće zabrinutosti baš kao što je deklaracija iz Balija bila namenjena zabrunutostima iz tog vremena.

Deklaracija G 20 usvojene u Delhiju, istakao je indijski ministar inostranih poslova, bila je rezultat konsensusa medju svim članicama G 20,uključujući i Kinu.

Mediji na Istoku i Zapadu preneli su ocenu Fajnenšel tajmsa da je deo deklaracije koji se odnosi na Ukrajinu „udar po zapadnom društvu, koje je celu poslednju godinu pokušavalo da ubedi zemlje u razvoju da osude Moskvu i podrže Ukrajinu“.

Na samitu G 20 u Nju Delhiju nije bilo predstavnika Ukrajine, nisu pozvani, a samitu nisu prisustvovali ni kineski predsednik Si Djinping ni ruski predsednik Vladimir Putin nego su Kinu i Rusiju predstavljali premijer odnosno ministar inostranih poslova.

Portparol Ministarstva inostranih poslova Ukrajine Oleg Nikolenko oštro je kritikovao deklaraciju iz Nju Delhija.

On je, kako prenose svetski mediji, na svojoj Fejsbuk stranici objavio :

„Ukrajina je zahvalna partnerima, koji su pokušavali da u tekst ubace oštre formulacije. Istovremeno, u delu o agresiji Rusije protiv Ukrajine, G 20 nema čime da se ponosi. Očigledno da bi učešće ukrajinske strane omogućilo učesnicima da bolje razumeju situaciju“.

Nikolenko je i redigovao deklaraciju G 20 :

„Ne ‘rat u Ukrajini’ nego ‘rat protiv Ukrajine’, ne ‘sve strane treba da se uzdrže od primene sile’ nego ‘Rusija’ itd“.

U delu deklaracije koji se odnosi na Ukrajinu stoji :

„Mi sa velikom zabrinutosti registrujemo ogromne ljudske patnje i štetne posledice ratova i konflikata širom sveta.

Što se tiče rata u Ukrajini, a podsećajući na diskusiju u Baliju, mi smo ponovili naše nacionalne pozicije i rezolucije usvojene u Savetu bezbednosti UN i Generalnoj skupštini (A/RES/ES – 11-1 i A/RES/ES-11/6) i podvukli da sve države moraju delovati u skladu sa ciljevima i principima Povelje UN, u celosti. U skladu sa Poveljom UN, sve države se moraju uzdržati od pretnje ili korišćenja sile radi postizanja teritorijalnih preimucstava na uštrb teritorijalnog integriteta i suvereniteta ili političke nezavisnosti bilo koje države. Upotreba ili pretnja upotrebom nuklearnog oružja nedopustiva je.

Podsećajući da je G 20 u prvom redu forum za medjunarodnu ekonomsku saradnju, i priznajući da G 20 nije platforma za rešavanje geopolitičkih i bezbednosnih pitanja, mi znamo da ta pitanja mogu da imaju ogromne posledice za svetsku ekonomiju.

Mi smo istakli ljudske patnje i ostale negativne posledice rata u Ukrajini imajući u vidu globalnu prehrambenu i energetsku sigurnost, lance snabdevanja, makro finansijsku stabilnost, inflaciju i rast, što komplikuje političko okruženje za države posebno države u razvoju i slabo razvijene države, koje se još oporavljaju od Covid 19 pandemije i ekonomskog prekida što je poremetilo napredak ka ciljevima održivog razvoja.

Bilo je različitih mišljenja i ocena situacije.

Mi cenimo napore Turske i posredovanje UN u Istanbulskom sporazumu, koji se sastoji od Memoranduma o razumevanju izmedju Ruske Federacije i Sekretarijata UN o dostupu ruskih prehrambenih proizvoda i djubriva svetskom tržištu i Inicijative o bezbednom transportu žita i hrane iz ukrajinskih luka (Black Sea Initiative) i pozivamo da se oni u potpunosti, pravovremeno i efikasno primenjuju kako bi se odmah i neometano osigurale isporuke žita, prehrambenih proizvoda, djubriva /sirovina iz Ruske Federacije i Ukrajine. To je neophodno kako bi se odgovorilo na tražnju u zemljama u razvoju i najmanje razvijenim zemljama,posebno onima u Africi.

U tom kontekstu, a naglasavajući značaj održavanja prehrambene i energetske sigurnosti, mi pozivamo da se prestane s vojnim razaranjima i drugim napadima na vitalnu infrastrukturu.

Mi izražavamo duboku zabrinutost zbog štetnog uticaja koji taj konflikt ima na sigurnost civila čime se pogoršavaju socijalno – ekonomske slabosti i ranjivosti i ometa efikasan humanitarni odgovor.

Mi pozivamo sve države da podrže principe medjunarodnog prava, uključujući teritorijalni integritet i suverenitet, medjunarodno humanitarno pravo i multilateralni sistem koji štiti mir i stabilnost.

Mirno rešavanje konflikata kao i rešavanje kriza diplomatijom i dijalogom su od presudne važnosti. Mi želimo da se ujedinimo u nastojanju da se suprotstavimo štetnom uticaju rata na globalnu ekonomiju i pozdravljamo sve relevantne i konstruktivne inicijative koje podržavaju sveobuhvatan, pravedan i trajan mir u Ukrajini i poštuju sve ciljeve i principe Povelje UN za promociju mirnih, prijateljskih i dobrosusedskih odnosa medju državama u duhu „jedne zemlja, jedna porodica, jedna budućnost.

Sadašnja era ne mora biti era rata“.