Američko – ruska vojna sila: 3.425 nuklearnih bojevih glava za dejstvo spremnih

U sredu 16. juna s početkom u 13 časova  u ženevskoj vili Lagranž biće održan u rijaliti stilu nedeljama pripremani susret američkog predsednika Džoa Bajdena i ruskog predsednika Vladimira Putina, odnosno američke i ruske delegacije, koje će brojati po 100-nak ljudi.

Dogadjaj će obezbedjivati 3.000 švajcarskih policajaca, već su postavljeni radari i protivvazdušna odbrana, a prelet neba je iznad oblasti zabranjen.Stanovnici Ženeve su zamoljeni da bez potrebe ne napuštaju svoju kuću.

Isprva planirani cvetni aranžmani u bojama američke i ruske zastave zamenjeni su manje pretencioznim aranžmanima s hortenzijama. Od susreta se očekuje da sagovornici jedni drugima kažu šta imaju i dogovore povratak ruskog ambasadora u Vašington i američkog u Moskvu. Toliko.

Najpoznatijim avionom na svetu Air Force One, Džo Bajden je već stigao u Ženevu.

Prema najavi Dmitrija Peskova, pres sekretara ruskog predsednika, planirano je da susret traje 4-5 sati, sa tri prekida i uz promenu formata. U prvom delu susreta učestvovaće sa s ruske strane Vladimir Putin i ministar inostranih poslova Sergej Lavrov, a sa američke strane Džo Bajden i državni sekretar Entoni Blinken.

Američki i ruski predsednik nastupaju u ime država koje su vodeće svetske vojne sile

Američki vojni budžet 2020. godine je iznosio 778 milijardi dolara i činio je 39 odsto ukupnih svetskih vojnih izdataka od 1.981 milijardu dolara.

Američki vojni budžet je, prema podacima Stokholmskog instituta za istraživanje mira rastao treću godinu zaredom, posle 7 godina smanjivanja.

Ruski vojni komentatori tvrde da je „u vojnom smislu ovog trenutka Rusija država broj 1“ iako je njen vojni budžet 2020. godine činio manje od 10 odsto američkog vojnog budžeta ili 61,7 milijardu dolara.Pri tome se misli na prednost koju Rusiji daje sistem Posejdon.

Ruski vojni budžet porastao je drugu godinu zaredom, ali je 2020. godine bio za 6,6 odsto manji nego što je bilo prvobitno planirano, navodi se u izveštaju Stokholmskog instituta za istraživanje mira.

SAD i Rusija poseduju 90 odsto od ukupnih svetskih nuklearnih bojevih glava u stanju visoke operativne gotovosti. Odnosno od ukupno 3.825 bojevih glava ili bojevih glava u raketama 1.800 pripadaju SAD, a 1.625 Rusiji, dakle 3.425 pripadaju ovim dvema državama.

Dve države su početkom 2021. godine imale 50 nuklearnih bojevih glava u stanju operativne gotovosti više nego početkom 2020. godine.

Stokholmski institut za istraživanje mira napomenje da je ukupan broj nuklearnih bojevih glava na početku 2020. u svetu bio 13.400 da bi do početka 2021. godine bio smanjen na 13.080 ali je broj nuklearih glava rasporedjenih uz operativne snage  povećan sa 3.720 na 3.825, pa je tako globalni nuklearni arsenal porastao.U stanju visoke borbene gotovosti je 2000 nuklearnih bojevih glava i gotovo sve pripadaju SAD i Rusiji.

Taj Institut navodi da se rasporedjene američke i ruske nuklearne snage kreću u granicama postavljenim Sporazumom o merama za buduću redukciju i ograničavanje strateškog ofanzivnog oružja (New START), iako tim Sporazumom nije ograničen ukupni broj nuklearnih bojevih glava, a izgledi za dodatne  bilateralne sporazume supersila o uzajamnoj kontroli nuklearnog oružja ostaju skromni.

Obe zemlje, skreće pažnju Institut, u procesu su realizacije  svojih ekstenzivnih i skupih programa zamene i modernizacije njihovih nuklearnih bojevih glava, raketa i vazdušnih sistema, kao i njihovih proizvodnih pogona.

„Obe zemlje, i Rusija i SAD, jačaju značaj nuklearnih oružja u svojim nacionalnim strategijama bezbednosti, ističe Stokholski institut za istraživanje mira.

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com