Šta će Orban s Kinezima dogovoriti oko pruge Beograd – Budimpešta

Za madjarske medije je van svake sumnje da će jedna od ključnih tema razgovora madjarskog premijera Viktora Orbana ovih dana u Pekingu biti rešavanje problema nastalih u gradnji madjarske deonice super brze pruge Beograd – Budimpešta.

Zasad podrobnijih vesti o tome iz Pekinga nema, sem što je nemački javni servis preneo da je o brzoj pruzi Beograd – Budimpešta, dugoj 350 kilometara, bilo reči tokom razgovora madjarskog i kineskog premijera i da je tom prilikom kineska strana obećala da će gradnju te pruge intenzivirati.

Prema usaglašenim izveštajima više madjarskih medija, gradnja madjarske deonice brze pruge Beograd – Budimpešta u velikim je problemima, a gradjevinski radnici su, delom, sa te pruge premešteni na poslove renoviranja propale pruge Budimpešta – Djer.

A problemi su podjednako tehnički i finansijski.

Naime, ugovorom o gradnji predvidjeno je da se tom deonicom vozovi kreću brzinom od 160 kilometara na sat, a da na njoj bude primenjen tkz ETCS kontrolni sistem i ugradjena sigurnosna oprema licencirana po zahtevima EU.

Posao izgradnje madjarske deonice brze pruge Beograd – Budimpešta na tenderu okončanom maja 2019.godine dobio je konzorcijum sastavljen od dve kineske kompanije i madjarske kompanije RM International ltd čiji je vlasnik, to se u medijima ističe, Loric Mesaroš, jedan od Orbanu najbliskijih ljudi.

Sad se, prema tvrdnji više madjarskih medija,navodno ispostavlja da nijedna od članica konzorcijuma nije kadra da u gradnji primeni tražene standarde i sigurnosnu opremu, koje zahteva EU, a neophodni su i za brzinu vozova od 160 km/h, inače će oni pomenutom prugom moći da se kreću samo brzinom do 100 km /h.

Drugi problem su finansije, mada ih ima koji čvrsto veruju da je to prvi problem.

Naime, sumanuta inflacija nazidala je troškove gradnje do astronomskih visina, a prema ugovoru : 85 odsto troškova predstavljaju kineski krediti, a 15 odsto treba da se obezbedi iz madjarskog budžeta. U trenutku okončanja tendera, madjarska deonica brze pruge Beograd – Budimpešta trebalo je da košta 2,32 milijarde evra. Kreditor je Kineska exim banka.

Madjarski premijer Viktor Orban je u utorak saopštio da se, sem sa kineskim predsednikom i premijerom, u Pekingu sastao sa direktorima dve kineske banke. Da li je tema tih razgovora bila pruga Beograd – Budimpešta, nije saopšteno.

Kina je najveći strani investitor u Madjarskoj, koja ima vrlo ambiciozne planove na primer s izgradnjom kineskih i korejskih fabrika za proizvodnju električnih automobila, te je Kina veoma zainteresovana da se ova pruga izgradi u planiranom roku, kako zbog dopremanja sirovina potrebnih za rad tih fabrika, tako i zbog transporta njihovih finalnih proizvoda.Tako tvrde madjarski mediji.

Što se Orbana tiče, on je već prvog dana boravka u Pekingu dao nekoliko gromoglasnih izjava o globalnom značaju Inicijative „Pojas i Put“, čiji je deo brza pruga Beograd – Budimpešta, tako da u njegovu odlučnost da je izgradi ne treba sumnjati.

Ocenjujući, kako prenose madjarski mediji, da su odnosi izmedju Kine i Madjarske za vreme kineskog predsednika Si Djinpinga podignuti do dosad najvišeg nivoa, Orban je podsetio da je Madjarska na samom početku podržala program razvoja infrastrukture.

„Mi smo ubedjeni da ta inicijativa može da promeniti svet i svetsku ekonomiju, donoseći korist većem broju ljudi nego ikad“, rekao je Orban i dodao da „Kina može da računa da će Madjarska ostati deo inicijative, bez obzira na političke rasprave u Evropi, i da će nastaviti saradnju sa Kinom“.

Madjarska deonica brze pruge Beograd – Budimpešta trebalo je da bude završena 2025.godine.