U očekivanju mira: Ključni momenti u odnosima Vašingtona i Pjongjanga

U Singapuru su svi uzbudjeni, uz uobičajene mere bezbednosti, koje i inače prate kretanje dva dragocena sagovornika, očekuje se da se desi čudo i zaključi mir na Korejskom poluostrvu.

Naročito je napregnuta pažnja u Južnoj Koreji. Budući na licu mesta, tamo najbolje znaju kako je do svega ovog što imaju sada došlo. Evo kako ključne dosadašnje momente u odnosima SAD i Severne Koreje vidi South Korea Times:

1. Korejski rat: Izbio je ranih 50-tih i u njemu je poginulo milion ljudi, uključujući tu i 36.000 američkih vojnika. Juna 1950. godine su severnokorejske trupe prešle 38. paralelu i izvršile iznenadni napad. Slaba južnokorejska vojska se uglavnom povukla, a onda su američke trupe izvršile invaziju duboko u teritoriji Severne Koreje. Intervenisala je kineska vojska i odbacila američku nazad. Borbe su prestale jula 1953. godine kada je proglašeno primirje koje nikada nije zamenjeno mirovnim sporazumom, tako da je ostrvo tehnički u stanju rata.

2. Zaplena špijunskog broda: Januara 1968. godine Severna Koreja je zarobila američki brod Pueblo uz severoistočnu obalu poluostrva. Jedan mornar je ubijen, a 82 su zarobljena i u zarobljeništvu su ostala 11 meseci. Glavni američki pregovarač je potpisao priznanje da je brod ilegalno ušao u severno-korejske teritorijalne vode. Severna Koreja je broj Pueblo izložila u Pjongjangu predstavljajući ga kao jedini brod američke mornarice koji je zarobila neka strana država.

3. Ubistva sekirama: Dva američka vojnika su u leto 1976. godine isečena sekirama tokom nastojanja severnokorejskih vojnika da spreče američke vojnike u nameri da u demilitarizovanoj zoni, koja deli dve Koreje, poseku jednu topolu. To je razbesnelo SAD pa su nadletali demilitarizovanu zonu bombarderom s nuklearnim bombama B-52. Neprijateljstva su prestala kad je tadašnji severnokorejski vodja Kim Il Sung izrazio žaljenje zbog ubistava. Ipak ovo je ostao najozloglašeniji dogadjaj, a demilitarizovana zona je minirana i ogradjena bodljikavom žicom.

4. Džimi Karter posećuje Severnu Koreju: Juna 1994. godine bivši američki predsednik Džimi Karter je prošao demilitarizovanu zonu i stigao u Severnu Koreju gde je imao tri runde dugih razgovora s Kim Il Sungom, u nastojanju da reši najnoviju rundu nuklearne konfrontacije. Po povratku u Južnu Koreju preneo je poruku Kim Il Sunga o spremnosti da se održi medjukorejski samit. Južnokorejski predsednik Kim Džong-san je prihvatio. Ali Kim Il Sung je jula 1994. godine iznenada umro od srčanog udara, a nasledio ga je sin Kim Džong Il koji je održao samit s južnokorejski predsednikom Kim Dae- dzungom.

5. Dogovoreni okvir.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com