Upotreba čijih kasetnih i fosfatnih bombi u Ukrajini?

Zašto to sebi radite? , upitao je u jednom intervjuu ukrajinski ministar inostranih poslova Dmitro Kuleba Nemce, kad su se ono protivili isporuci tenkova Leopard 2 Ukrajini.

Ukrajina je dosad dobila svako oružje koje je tražila.

I zapadni mediji su zato pažljivo zabeležili da su potpredsednik ukrajinske vlade zadužen za obnovu Oleksander Kubrakov i ministar inostranih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti tražili da se Ukrajini dozvoli da na svojoj teritoriji koristi kasetne i fosfatne bombe.

Kako je preneo ARD, Kubrakov i Kuleba tvrde da Ukrajina ima dokaze prvo, da ruska vojska u Ukrajini koristi kasetne i fosfatne bombe, drugo, da SAD i drugi saveznici imaju milione komada te municije i da će „Ukrajina jednog dana možda ipak takvu municiju dobiti,a dotad će Ukrajina izgubiti hiljade ljudi“.

ARD se poziva na DPA i citira da je Kuleba rekao kako nema pravnih smetnji da Ukrajina na svojoj teritoriji koristi kasetne i fosforne bombe budući da nije potpisnica Sporazuma iz Osla kojim se ta municija zabranjuje i budući da bi je koristila samo protiv ruskih vojnih snaga.

ARD se poziva na AFP, a ta agencija tvrdi da je krajem januara zvanični predstavnik jedne evropske države u Vašingtonu rekao da je njegova zemlja već odlučila da isporuči kasetne bombe Ukrajini, ali joj je potrebna saglasnost Nemačke kao učesnika u njihovoj proizvodnji.

Portparolka Nemačkog ministarstva privrede na upit ARD podsetila je da iz Sporazuma o kasetnim bombama „proizilazi zabrana upotrebe, razvoja, proizvodnje, nabavke, zadržavanja, skladištenja, distribucije kasetnih bombi“.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je za RTL i n-tv brzo ustvrdio da „NATO tu vrstu municije niti preporučuje niti isporučuje“, preneo je ARD.

Kasetne bombe se rasprskavaju u vazduhu i deluju u vidu mnogih malih eksploziva, a fosfatne bombe izazivaju teške opekotine i trovanja.

Inače, NATO je 7.maja i 12.maja 1999.godine kasetnim bombama BLU – 97 gadjao civilne objekte i Nišu. Poginulo je 16, a ranjeno 30 ljudi.