Verujte ili ne kako vam drago: Korona u EU podigla poverenje u EU

Barometar političkog poverenja, koji je za francuski SciencesPo Ceviprof u februaru 2021. godine uradio Institut OpinionWay pokazuje da ne baš uspešno upravljanje korona-krizom, naročito vakcinacijom, i duga i sveobuhvatna zatvaranja nisu naročito štetila poverenju u institucije i njihove aktuelne nosioce u Evropskoj uniji.

Anketa je obavljena medju 7.558 osoba u Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Italiji.

Što se same Evropske unije tiče, u nju ukupno poverenje ima ili više ima nego što nema 48 odsto ispitanih, a nema poverenje uopšte ili više nema 50 odsto ispitanih.

Ipak, u odnosu na februar 2020. godine, procenat Nemaca koji imaju poverenje u EU porastao je za 3 procentnih poena na 50%, Francuza za 6 procentnih poena na 42%.

U Evropsku uniju poverenje nema 48% Nemaca, ali 54 odsto Francuza.

U instituciju vlade poverenje ima 43 odsto od ukupno ispitanih u sve četiri zemlje, a nema poverenje 55 odsto. Najmanje poverenje u instituciju vlade je u Italiji 31%, pa u Francuskoj 35 odsto, u Velikoj Britaniji 43 odsto, ali u Nemačkoj 57%. Ali u odnosu na februar 2020. godine poverenje u instituciju vlade poraslo je u Nemačkoj za 12 procentnih poena, u Francuskoj za 8 procentnih poena i u Velikoj Britaniji za 2 procentna poena.

Kad su u pitanju aktuelni premijeri 50 odsto od ukupnog broja ispitanih ima u njih poverenja, a 48 odsto nema. Ukupni rezultat se ima,  uglavnom, zahvaliti poverenju Nemaca u nemačku kancelarku, ali poverenje i u ostale aktuelne premijere je, u odnosu na februar 2020. godine, poraslo! U Francuskoj poverenje u aktuelnog premijera ima 34 odsto anketiranih ili za 3 procentna poena više nego februara 2020, u Nemačkoj poverenje u kancelarku ima 62 odsto anketiranih  ili 13 procentnih poena više, u Velikoj Briraniji poverenje u premijera ima 45 odsto anketiranih ili 1 procentni poen više nego februara 2020.

Što se Italije tiče, anketa je obavljena izmedju 3. i 8. februara, dakle neposredno pošto je pala vlada premijera Djuzepe Kontija, a 52 odsto ispitanih je izjavilo da ima poverenje u aktuelnog premijera, a 47 odsto da nema.

Ipak, prosečno najviše ispitanih veruje institucijama ustavnog suda i lokalnih vlada i gradonačelnika. To je poverenje gotovo svuda natpolovično.

U instituciju ustavnog suda poverenje ima 58 odsto od ukupnog broja ispitanih: najviše u Nemačkoj 70 odsto (+6 procentnih poena), u Italiji 52 odsto. Ali u Francuskoj podjednak procenat ispitanih ima poverenje u instituciju ustavnog suda i nema poverenje – po 47 odsto.

U lokalne vlade poverenja ima 55 prema 42 odsto ispitanih, a najviše u Francuskoj gde je poverenje u lokalne vlade poraslo za 4 procentna poena na čak 64%.

Još se bolje kotiraju gradonačelnici. Prosečno poverenje u njih ima 57 odsto ispitanih, a 37 odsto nema. U Nemačkoj u gradonačelnike svojih lokalnih zajednuca ima poverenje 66 odsto ispitanih (31% nema poverenja),  u Francuskoj 64 odsto ispitanih (31%), u Italiji 51 odsto (48%), a u Velikoj Britaniji 45%(40%).

Za razliku od lokalnih političara, poverenje Francuza u aktuelnog predsednika države je nisko, samo 37 odsto, ali i to je za 7 procentnih poena više nego u februaru 2020. U Emanuela Makrona poverenje nema 59 odsto Francuza što je za 8 odsto manje nego pre godinu dana!

Anketirani Evropljani u proseku misle da demokratija u njihovim zemljama funkcioniše: veoma dobro njih 8%, dosta dobro njih 44 odsto, dakle ukupno njih 52%.

Ali su razlike medju državama velike: 67 odsto Nemaca misli da demokratija u njihovoj državi funkcionise veoma dobro ili dosta dobro (veoma dobro 12%), 61% Britanaca (11%), ali 42 odsto Francuza (veoma dobro 4%) i samo 32 odsto Italijana. Da demokratija u njihovim državama uopšte ne funkcioniše misli 22 odsto Italijana i 19 odsto Francuza.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com