Zašto je Kolinda Grabar-Kitarović zavolela Rusiju

Dok su se neki svetski lideri još dvoumili, hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović nije baš prva čestitala ruskom predsedniku Vladimiru Putinu četvrtu pobedu na predsedničkim izborima u Rusiji, ali ga je prva pozvala da u svom četvrtom mandatu poseti Hrvatsku.

Učinila je to u trenutku kad se država kojoj je ona šef spremala da protera jednog ruskog diplomatu zato što Velika Britanija, koja izlazi iz EU ali ostaje u NATO-u, tvrdi da Rusija stoji iza napada nervnim otrovom na ruskog pukovnika, a britanskog špijuna.

Predsednica nije ostala nedorečena ni kad je jednom ruskom diplomati otkazano gostoprimstvo: Hrvatska je članica EU i NATO-a te je obavezna na solidarnost s ostalim članicama.

”Nadam se da predsednik Putin razume”, rekla je Kitarović i dodala da njen poziv ruskom predsedniku ostaje.

Kolinda Grabar-Kitarović ide dalje: neki dan je u poseti Sofiji iskazala puno razumevanje za razloge Bugarske da se ne odazove pozivu Britanije i protera nekog ruskog diplomatu prepoznavši u njemu špijuna.

O tome otkud iznenadna ljubav prema Rusiji bivše pomoćnice generalnog sekretara NATO-a izjasnili su se mediji i u Rusiji i u Hrvatskoj.

Ruski list Vzgljad:

„Vlasti Hrvatske se ponašaju čudno. Nedavno je to bila gotovo najantiruskija država na Balkanu. Sada u Zagrebu otkrivaju spomenike ruskim piscima, a predsednik države poziva Zapad da normalizuje odnose s Moskvom, naziva Rusiji ‘svetskom silom’ i teži prijateljstvu s patrijarhom Kirilom. Šta se dogodilo?

Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović pozvala je Zapad da normalizuje odnose i uspostavi dijalog s Rusijom: ‘Ja vidim Rusiju kao svetsku silu, s kojom u svakom slučaju treba nastaviti razgovor o mnogim pitanjima’.

Mnogi su ove izjave shvatili kao senzacionalne, tim pre što su one izrečene na vrhuncu antiruske histerije Zapada. I njih su povezali s trkom u naoružanju na Balkanu, u kojoj Rusija bez sumnje podržava svog strateškog partnera Srbiju. Ipak, stvar je malo komplikovanija.

KAKO UPLAŠITI BALKAN

Naravno, trka u naoružanju je važan faktor. Formalno baš je Hrvatska nju i započela, bilo samostalno bilo po narudžbi odlučila je da obnovi svoj park teške artiljerije i naročito raketnih sistema proizvodima NATO standarda. Polazeći od iskustva rata sa Srbima, oni smatraju kritično važnim za sebe razvoj brzog napredovanja na uskom delu fronta za šta je potrebno mnogo topova i raketa na jednom mestu.

Adekvatnim odgovorom na to, po kanonima vojne nauke, smatra se proširenje parka borbene avijacije, koja pozicije teške artiljerije čini beskorisnim. I prva isporuka u Srbiju šest polovnih migova, šokirala je Hrvatsku.

U Zagrebu su najpre odlučili da se kao kontramerom posluže metodama informacionog rata i obavestajne službe. U SMI ‘neočekivano’ je isplivala stara bajka o kupovini u Rusiji početkom 90-tih godina (to jest na vrhuncu ratova na Balkanu) kompleksa S-300, koji se negde do dana današnjeg krije, no mogao je biti iskorišćen protiv srpskih migova, tako je ‘Rus s Hrvatom brat za sva vremena’, a po svoj prilici od vremena juriša na Vukovar.

Sledeći korak je bilo teatralno negiranje očiglednog. Uvredjen u svojim najdubljim osećanjima ministar odbrane Ante Kotrmanović je počeo da tvrdi da isporuka ruskog oružja u Srbiju neće biti, zato što Srbi nemaju para. Ali Beograd je ipak s Rusijom zaključio krupne dogovore o praktično totalnom renaoružanju srpske armije i na Zagreb je pala noć užasa.

Predsednica Kolinda Grabar-Kitarović u toj, za nju novoj situaciji, se isprva ponašala očekivano, kako i dolikuje bivšem pomoćniku generalnog sekretara NATO-a. To jest, počela je da krivi Moskvu za destabilizaciju situacije na Balkanu i provociranje novog velikog rata putem renaoružavanja neprijateljske Srbije koja mašta o revanšu. Istovremeno je u Zagrebu bilo u toku burno razjašnjavanje odnosa povodom ‘prinude iz 90-tih’ – famoznog kompleksa S-300 kao i takodje konfuznih kupovina oružja. Pre svega u Ukrajini, gde su odeski majstori iz lokalne firme Ukrspectehnika uspeli, lakim pokretom prstiju prema klasičnim zavetima Benje Krika, da obmanu Kotromanovića i hvale mu defektne migove. Kotromanović je obećao da će se ubiti, ali se zadovoljio ostavkom.

Promene u ponašanju Grabar-Kitarović pojavile su se posle izbora Donalda Trampa za predsednika SAD.

Ona je brže od mnogih shvatila činjenicu da je američka politika na Balkanu počela da trguje i da je Zagrebu neophodno da hitno diverzifikuje svoje kontakte. Inače se u nekom ne baš divnom trenutku nadje jedan na jedan sa srpskim T-72, BTR-2, MIG-ovima, ‘uraganima’…pa i S-400. Članstvo u NATO tu neće pomoći – prosto neće stići. A ako se slabljenje američkih pozicija na Balkanu za vreme Trampa produži (a sve na to ukazuje), Zagreb će morati da menja spoljnopolitičke prioritete bukvalno u hodu.

U okruženju Grabar-Kitarović otvoreno govore da je držeći isključivo jednu stranu u sukobu supersila, Zagreb suviše mnogo izgubio u ekonomskoj sferi. A sad se javljaju već i problemi u pitanjima nacionalne bezbednosti.

SPOMENIK PUSKINU I MNOGO PARA

Kolinda Grabar-Kitarović počela je da utire sopstveni put u Moskvu od osetljive društvene vlasti.Njoj očito neko objasnio da Rusi padaju na izraze poštovanja prema njihovoj kulturi i istoriji..Tokom poslednjih godinu i po dana u Zagrebu su u rekordnom roku postavljeni spomenici Aleksandru Puškinu, Sergeju Jesenjinu i Juriju Gagarinu ( prošle godine su spomenik velikom kosmonautu oskrnavili vandali, i su ih brzo pohvatali i kaznili), a sama predsednica je počela svakom zgodnom prilikom da pominje Matiju Zmajevića.Taj Hrvat poreklom iz Boke i gradjanin Venecije dogurao je kod Petra Velikog do zvanja admirala , a kod Katarine Petrovne je postao gubernator Astrahane i sahranjen je u Moskvi.

Zatim se zbio slučaj Agrokor.Taj hrvatski poljoprivredni gigant dao se u kupovinu maloporodajnih mreža po celom Balkanu, ali je precenio svoje mogućnosti i bankrotirao.Ispalo je da je njegov najveći kreditor Sberbanka (više od milijardu evra), a učestvovale su u projektu i pare VTB.Ljude je nekako trebalo spasavati ili, izražavajući se jezikom bankara, sanirati jer je istovremeno nekoliko država moglo da ostane maloprodajnih supermarketa.

Na tom fonu se u Hrvatskoj dogodila renesansa ekonomske saradnje sa Rusijom.Državi treba ne baš malo ruske nafte i gasa, a uz to kroz njene luke prolazi više od 2,3 miliona tona ‘crnog zlata’za kupce u istočnoj Evropi.Grabar-Kitarović ritualno ponavlja d
kako Hrvatska nastoji da ‘diversifikuje nabavke energenata’, ali u praksi isporuke iz Rusije samo rastu.

Da,na ostrvu Krku se planira gradnja LNG- terminala, ali odnos prema tom projektu se menja zajedno s generalnom linijom Evrope.
Nezavisno od situacije robna razmena izmedju Hrvatske i Rusije nezaustavljivo raste. Pri tome, neki projekti imaju sve karakteristike strateških,na primer, učešće brodogradilišta Brodotrogir u gradnji nove ruske flote ledolomaca.
Ali sve te pozicije ipak ostaju osetno slabe.Hrvatska je prinudjena da se stalno osvrće na Evropsku uniju i takozvanu ‘ koordiniranu politiku’.U Zagrebu, medjutim, barem na nivou javnog mnenja, shvaćeno je da je sadašnja politika zavisnosti od mišljenja SAD i krupnih evropskih država nenormalne i nesaglasna s interesima države.U hrvatskim medijima je popularna fraza da ni o kakvim zbližavanju s Moskvom ne bi moglo biti ni reči da u Beloj kući sedi Hilari Klinton.

HRVAT NAM NIJE BRAT

Istovremeno, entuzijazam i napor Kolinde Grabar- Kitarović u Hrvatskoj daleko od toga da dele sve političke sile.Pritom, saglasno Ustavu, premijer Hrvatske( a od nekog vremena i Srbije) ima veće praktične nadležnosti nego predsednik .Razume se da se na Balkanu u većini slučajeva sve rešava ‘ na kako je pisano, nego kako je naviknuto’, ali oktobra prošle godine gospodja predsednik je stigla u posetu Rusiji bez ključnih ministara, pa i bez ministra inostranih poslova i ministra ekonomije.To se direktno vezuje za konkurenciju izmedju Grabar-Kitarović i premijera Andreja Plenkovića u oblasti spoljne politike.

Hrvatska nikad neće postati za Rusiju ‘prijatelj za sva vremena’ i iz objektivnih razloga. Njena orijentacija na Zapad i praktično totalna identifikacija hrvatskog društva sa Zapadnom Evropom prosto to neće dozvoliti.To je društveno i religiozno,a ne ekonomsko ili vojno pitanje.

Karakteristično je da je u odgovor na pokušaje Grabar – Kitarović da igra na ruski osećaj nacionalnog ponosa, podizanjem spomenika( na kraju krajeva,gde je Jesenjin, a gde Hrvatska), Vladimir Putin je rekao jedino to da se ‘razmatra moguće’ podizanje spomenika Hrvatskom filozofu i teologu XVII veka Juriju Križaniću – misionari i osnivaču panslavizma, zagovorniku stvaranja ‘ čistog slovenskog jezika’ i nezavisnu od zemaljskih delova jedinstvenu Crkvu, zbog čega je bio optužen za propagiranje unijatstva i poslan na 16 godina u Toboljsk.Ali do danas, niti u Moskvi ni u Tiboljsku,gde je on napisao svoje glavne radove, nije se našlo mesto za spomenik Križaniću a teško i da će se naći.On je napismeno kritikovao grubost Ivana Groznog,sretao se s protopopom Avakumom, tražio je od Moskve da se odrekne pretenzija prema Trećem Rimu, od termina ‘ car’,pa čak i od grba s dvoglavim orlom.Posle pomilovanja je otišao u Poljsku gde je stupio u Orden Isusa, a onda poginuo pod Bečom od turske sablje u vojsci Jana Sobjeskog.Za tako nešto se u Rusiji ne prave spomenici čak ni zbog odnosa s Hrvatskom.

U nastojanju da pokaže maksimum lojalnosti ruskom nacionalnom duhu,Grabar – Kitarović se čak preporučivala i primatu Ruske pravoslavne crkve. ‘Mi smatramo njegovo prevosvestenstvo našim partnerom u delu jačanja pozitivnih vrednosti u verskim zajednicama’ – izjavila je ona, čime je javno izašla iz okvira svojih nadležnosti i izazvala protiv sebe salve kritika u domovini od strane konzervativno nastrojenih političara i dela katoličkih duhovnika.Propustaški nastrojene sveštenike prekoreli su iz Vatikana, ali je trag ostao.

Na kraju,Kolinda Grabar- Kitarović je pozvala Putina da poseti Hrvatsku 2018.godine i to se dogodilo pre predsedničkih izbora u Rusiji.Sad se to pitanje razmatra.Od novih ekonomskih projekata može biti razmotrena mogućnost isporuka Hrvatskoj brodova s podvodnim krilom.

Ali koliko daleko može ići renesansa u rusko-hrvatskim odnosima, za koju lobira Grabar – Kitarović,ne zavisi samo od nje.Otvoreno prozapadnu orijentaciju Hrvatske ništa neće izmeniti.Druga je stvar, što može doći do popuštanja napregnutosti u regionu što će automatski značiti i jačanje pozicija Rusije na Balkanu.A dalje- ko to zna,sta ce tamo biti?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com