Zatvorena vrata za TPP, otvoren prozor za Rusiju

Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp drži se svojih obećanja. Jednim potezom pera je izbrisao Transpacifički sporazum o trgovini koji je trebalo da obihvati 12 država sa 1 milijardom stanovništva i 40 odsto svetskog BDP-a. Da je zaživeo TPP bi, procenjivalo se, doveo do povećanja BDP-a država ptpisnica za 1,1 procenat a njihovu bi trgovinu na dugi rok uvećao za 11 odsto podseća ruski ekonomista Jevgenij Vinokurov, direktor Centra za integracijska istražianja Evroazijske banke za razvoj,  u analizi za ruski list Vedomosti. Prenosimo deo te analize koji pokušava da odgovori na pitanje kako će izlazak SAD iz TPP-a uticati na ekonomiju Rusije?

„Šta je u ovoj priči važno za Rusiju i Evroazijski ekonomski savez (EAES)? Računice Svetske banke ukazuju na nula efekat TPP-a za Rusiju i malo negativnog efekta (-0,3%) za Kinu. Te ocene mogu se uzeti radi razumevanja neposrednog trgovinskog efekta. Ali u dugoročnoj perspektivi – da su TPP i Transatlantsko partnerstvo bili realizovani – Evroazijski ekonomski savez bi se našao u izolaciji. Integracioni blok na koji otpada samo 2,5 odsto svetskog BDP-a kategorično to sebi ne može da dozvoli. Njemu su nužni komformi izlasci na svetska tržišta, komforni uslovi za opstanak u medjunarodnoj podeli rada i globalnom lancu dodate vrednosti, ali ne samo u ulozi dobavljača sirovina.

Zato, sa sistemske tačke gledišta, propast TPP je povoljna za Rusiju. Izlazak SAD iz tog sporazuma otvara prozor mogućnosti za Rusiju i Evroazijski ekonomski savez. Tekuća spoljno-trgovinska strategija Evroazijskog ekonomskog saveza pretpostavlja stvaranje niza zona slobodne trgovine sa dopunskim komponentama kao  što je uredjen investicioni režim. To je ispravna strategija i odgovara tekućim izazovima. Podsećam, nadležnost za stvaranje jedinstvene carinske tarife  i sklapanju sporazuma  o zonama slobodne trgovine preneto je na nivo Evroazijskog ekonomskog saveza.

Sada će biti lakše da se razradjuju i zaključuju takvi sporazumi u Azijatsko-Tihookeanskom regionu. Zona slobodne trgovine s Vijetnamom već funkcioniše. Najviši organ Evroazijskog ekonomskog saveza 20. decembra 2016. godine je dao saglasnost za početak pregovora o zaključenju spoazuma o zoni slobodne trgovine sa Singapurom. Očekuje se da se pregovarački proces  odvija po dva toka: o trgovini robom dogovaraće se Evroazijska ekonomska komisija i države-članice, o trgovini uslugama i investicijama države članice uz koordinaciju Rusije.

Nije isključeno da će Novi Zeland, koji je napustio pregovore u proleće 2014. godine, ponovo zakucati na vrata Evroazijske ekonomske komisije. Sasvim je moguće  da će sad postati lakše napredovati s Južnom Korejom, Indonezijom, Tajlandom, Čileom. Iako je robna razmena sa državama kakva je Čile neznatna, to su korisna poprišta, a robna razmena ima svojstvo da raste kad se stvore povoljni uslovi. Što se tiče Južne Koreje, efekat stvaranja zone slobodne trgovine sa njom, prema oceni zajedničke istraživačke grupe, za Rusiju bi mogao da bude 0,17 odsto BDP-a (ako bi se samo ukinule carine na robnu trgovinu), a 0,64 % (ako bi se ukinule carine i na robe i na usluge i za 50 odsto smanjile mere vancarinske zaštite). Kako vidimo, ocene efekata za Južnu Koreju dokazuju da su duboki sporazumi o slobodnoj trgovini poželjni. Zatvaranje vrata za TPP otvara prozor za mogućnost razvoja trgovinsko-ekonomskih odnosa Rusije i Evroazijskog ekonomskog saveza sa državama Azijsko-tihookeanskog basena“.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com