Stavovi Deklaracije o zaštiti nacionalnih interesa srpskog naroda: ne postoje hrvatski, bosanski, crnogorski Srbi

Sastavni deo Nacrta Deklaracije o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda je 49 zaključaka, stavova i ciljeva u kojima se insistira na tome da se Srbi, ma gde živeli, mogu nazivati jedino Srbima , da se južna srpska pokrajina zove Kosovo i Metohija, da crkvene i državne vlasti treba bliže da saradjuju na očuvanju svetinje braka i porodice, da i Republika Srpska ubuduće slavi Sretenje kao Dan državnosti :

1.Svesrpski sabor čine predstavnici Srba izabrani u zakonodavne i izvršne organe vlasti, članovi akademija nauka i umetnosti, članovi Sabora Srpske pravoslavne crkve i drugi predstavnici srpskog naroda pozvani od strane organizatora Svesrpskog sabora

2.Svesrpski sabor konstituiše Nacionalni savet srpskog naroda, koji je zadužen za koordinaciju, praćenje i izvršavanje akata Svesrpskog sabora,kao i sopstvenih akata

3.Nacionalni savet srpskog naroda čine : Predsednik Republike Srbije, Predsednik Republike Srpske, Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske, Predsednik Vlade Republike Srbije,Predsednik Vlade Republike Srpske, Ministar spoljnih poslova Republike Srbije, Predsednik Akademije nauka i umetnosti Republike Srbije, Predsednik Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske, predstavnik Senata Republike Srpske i Predsednik Matice srpske.Svesrpski sabor konsenzusom u sastav Nacionalnog saveta srpskog naroda imenuje i predstavnike srpskog naroda iz Crne Gore, Federacije BiH, Severne Makedonije, Hrvatske, Slovenije, predstavnike srpskog naroda iz Evrope, Afrike, Azije, Severne i Južne Amerike ,Australije, te istaknute naučnike, umetnike, preduzetnike ,sportiste i nacionalne radnike.

4.Svesrpski sabor konstatuje da srpski narod predstavlja jedinstvenu celinu.Srpski narod je kroz istoriju imao više država sa različitim nazivima, te polaže pravo da baštini svoju bogatu tradiciju.

5.Svesrpski sabor utvrdjuje da je naziv naroda jedan i da ga je nemoguće menjati.Odbacuju se razni nesmetani prefiksi koji su dodavani ispred imenice „Srbi“.Pripadnici srpskog naroda imaju pravo da se nazivaju Srbima ma gde trenutno živeli.

6.Svesrpski sabor konstatuje neophodnost srpskog nacionalnog okupljanja, te odlučuje da je potrebno redovno održavati Svesrpski sabor i to svake dve godine, na kojem bi se razmatrala najvažnija nacionalna pitanja ujedinjeno uz učešće predstavnika Republike Srbije i Republike Srpske, kao i drugih predstavnika srpskog naroda iz regiona i sveta.

7.Svesrpski sabor očekuje punu realizaciju procesa nacionalnog pomirenja i prevazilaženja istorijskih podela unutar srpskog naroda.

8.Svesrpski sabor preporučuje institucijama Republike Srbije i Republike Srpske da deluju jedinstveno i koordinirano i da ulože napore kako bi se zaustavila asimilacija Srba u državama regiona,ali i širom sveta.Republika Srbija i Republika Srpska treba da održe vezu sa pripadnicima srpskog naroda razvijanjem ličnih ,kulturnih, naučnih,sportskih i svih drugih veza i odnosa.

9.Svesrpski sabor, poštujući sve veroispovesti i podržavajući slobodu veroispovesti i prepoznajući nezamenjiv značaj pripadnika srpskog naroda drugih veroispovesti, posebnu zahvalnost odaje Srpskoj pravoslavnoj crkvi ,koja pod svojim okriljem ujedinjuje najveći deo srpskog naroda.Srpska pravoslavna crkva je sačuvala srpski narod u najtežim vremenima i u biološkom ,ali i u kulturnom i obrazovnom smislu.

10.Svesrpski sabor prepoznaje Srpsku pravoslavnu crkvu kao jednog od stubova nacionalnog, kulturnog i duhovnog identiteta srpskog naroda,te poziva na bližu saradnju crkvenih i državnih organa u ključnim pitanjima kao što je očuvanje tradicionalnih hrišćanskih vrednosti, očuvanje vrednosti braka i porodice .Svesrpski sabor podržava i ulogu Srpske pravoslavne crkve u obrazovanju mladih posredstvom pedagoško-obrazovnih delatnosti.

11.Svesrpski sabor konstatuje da je Kosovo i Metohija neotudjivi deo Republike Srbije, jedna od odrednica nacionalnog identiteta Srba, predstavlja temelj duhovnosti srpskog naroda i ugaoni kamen srpskog završnog i svetosavskog puta.Svesrpski sabor insistira na korišćenju punog naziva srpske pokrajine -Kosovo i Metohija ,što albanski secesionisti izbegavaju.

12.Svesrpski sabor podržava napore Republike Srbije u očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta ,garantovanih medjunarodnom pravom i Rezolucijom 1244 i drugim rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija,kao i pravo i dužnost Republike Srbije da se posveti opstanku srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.Svesrpski sabor traži i smatra da svim raspoloživim pravnim, političkim,ekonomskim i drugim sredstvima moraju biti zaštićeni Srbi na Kosovu i Metohiji,kao i svi drugi Republici Srbiji lojalni gradjani, manastiri, crkve,srednjevekovna utvrdjena, privatna imovina ,groblja i drugi ugroženi objekti.

13.Svesrpski sabor osudjuje namerno stvaranje nepodnošljivih uslova za život Srba i progon koji nad njima sprovode Privremene institucije samouprave u Prištini.Ta kontinuirana, dobro isplanirana i sveobuhvatna represija albanskih secesionista prema srpskom stanovništvu na Kosovu i Metohiji je tokom proteklih godina rezultirala ubrzanim odlaskom Srba iz Pokrajine, kao i drastičnim pogoršanjem položaja onog dela srpskog naroda koji je uprkos brutalnom,etnički motivisanom teroru ,ostao da živi na svojim ognjištima .Svesrpski sabor očekuje od Republike Srbije da nastavi da štiti prava i živote svojih gradjana na Kosovu i Metohiji ,koristeći sve mehanizme zaštite predvidjene unutrašnjim i medjunarodnim pravom.

14.Svesrpski sabor insistira na izvršenju Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 u svim njenim aspektima.Svesrpski sabor smatra da je privodjenja Briselskog sporazuma, formiranje Zajednice srpskih opština , i stalni dijaloga jedini održivi put za rešavanje problema.

15.Svesrpski sabor izražava pijeteta prema svim žrtvama stradalim tokom rata u BiH,kao i svim žrtvama postradalim u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije .

16.Svesrpski sabor ne podržava Rezoluciju o Srebrenici za koju su glasale 84 države u Generalnoj skupštini UN dok je 109 država bilo protiv ,uzdržano i nije glasalo.Pomenutim rezolucijom izvršen je pokušaj kolektivnog okrivljavanja celog srpskog naroda,koji je neprihvatljiv i ne može biti sproveden u delo.

17.Svesrpski sabor pozdravlja napore rukovodstva Republike Srbije i Republike Srpske da doprinesu rasvetljavanju istorijskih činjenica u vezi sa dogadjajima devedesetih godina, a posebno kada je reč o dogadjajima z Srebrenici i okolini od 1992. do 1995.godine.

18.Svesrpski sabor konstatuje da je Opšti okvirni sporazum za mir u BiH – Dejtonski mirovni sporazum trajno i bitno narušen uprkos težnjama Republike Srpske i srpskog konstitutivnog naroda, koji su se borili za očuvanje dejtonskog ustavnog okvira u BiH,te poziva sve medjunarodne aktere da se vrate poštovanju slova Dejtonskog mirovnog sporazuma.

19.Svesrpski sabor konstatuje da bi Republika Srbija ,u skladu sa statusom potpisnika Dejtonskog sporazuma ,u skladu sa ovlašćenjima koje je dobila od strane Republike Srpske Sporazumom od 29.avgusta 1995.godine ,trebalo da internacionalizuje problem urušavanja Dejtonskog sporazuma sa zahtevom da se isti primenjuje u obliku u kojem je potpisan od strane svih.

20.Svesrpski sabor naglašava da je Republika Srpska jedinstven i nedeljiv ustavnopravni subjekt, koji samostalno obavlja svoje ustavotvorne ,zakonodavne ,izvršne i sudske funkcije u skladu sa Ustavom BiH – Aneksom IV Dejtonskog mirovnog sporazuma i čija teritorija ne može biti otudjena mimo Ustava i zakona Republike Srpske.

21.Svesrpski sabor ističe da BiH nije jedna, niti jedinica za izbor zajedničkih organa.Svesrpski sabor naglašava da Bosnu i Hercegovinu isključivo predstavlja tročlano Predsedništvo na bazi konsenzusa,a ne pojedinci uzurpirajući nadležnosti funkcija koje obavljaju.