Kako su se voleli Bil i Boris: Neće nas valjda siledžija Milošević posvadjati

Predsednički arhiv Bila Klintona skinuo je oznaku tajnosti s transkripata 56 razgovora licem u lice ili telefonom, koji su obavljeni izmedju američkog predsednika Bila Klintona i ruskog predsednika Borisa Jeljcina izmedju 23. januara 1993. godine i 31. decembra 1999. godine. Transkripti su objavljeni na sajtu Klintonovog arhiva.

Opširnu analizu ovih razgovora za Texas National Security Review napravio je univerzitetski profesor Džejms Goldgajer a objavljena je pod naslovom: „A Window Into Most Important Post-Cold War Relationship“.

Goldgajer citatima iz ovih transkripata dokazuje da su Klinton i Jeljcin, uprkos nekim dubokim razlikama izmedju njihove dve zemlje, izgradili „bliske lične odnose“, pa je Jeljcin tražio, a Klinton mu je pružao podršku u nekoliko osetljivih trenutaka: tokom političke krize 1993. i finansijske krize 1998, na primer. Jeljcin je pred izbore 1996. godine od Klintona zatražio pomoć od 2,5 milijarde dolara za isplatu plata i penzija, a ovaj mu je obećao da će poraditi s Medjunarodnim monetarnim fondom i „nekim prijateljima kako bi se videlo šta se može učiniti“.

Goldgajer, koji je pripadao Klintinovoj administraciji, kaže kako „nikad, ni za vreme hladnog rata ni posle, nije postojala takva razlika u moći izmedju dve zemlje kao u tom periodu“.

„Jeljcinova Rusija je bila ekstremno slaba, jedna zemlja u ekonomskom slobodnim padu i strateškom padu. Klintonova Amerika je uživala svoj unipolarni trenutak. Ni u jednom periodu pre ni posle nije ruski predsednik bio u tako slaboj poziciji kad se sretao sa svojim američkim kolegom i razgovori iz tog perioda, sa kojih je skinuta oznaka tajnosti, pokazuju kako taj disbalans odredjuje diskusiju“.

„Susreti se pretežno sastoje od Jeljcinovih pristanaka na Klintonove zahteve, posle malo natezanja“, piše Goldgajer.

Za ličnu bliskost Klintona i Jeljcina najveća su iskušenja predstavljale dve teme: širenje NATO-a i bombardovanje Jugoslavije, kaže Goldgajer. Jeljcin je snažno bio protiv bombardovanja Jugoslavije, piše Goldgajer, ne samo zbog bliskih odnosa Rusije i Srbije nego i zato što bi to, za razliku od ranijeg slučaja BiH, značilo vojnu intervenciju u unutrašnje stvari suverene države.

Kad je bombardovanje počelo, Klinton je u telefonskom razgovoru s Jeljcinom prvo nabrojao sve sto je uradio Milošević a onda je rekao: “U suštini, to će biti vaša odluka ako odlučite da taj siledžija uništi odnose koje smo teško gradili tokom šest i po godina“.

Klinton je onda Jeljcina podsetio na svu podršku, javnu i privatnu, koju mu je davao, uključujući više poseta Moskvi, pa je rekao: “Vi možete da dozvolite da to stane na put nasim odnosima, ali ja ne bih jer ne mislim da je on tako važan. Žao mi je što je on Srbin. Voleo bih da je Irac ili tako nešto, ali nije“.

Jeljcin je na to odgovorio: “Naš će narod od sada sigurno loše gledati na Ameriku i NATO. Ja podsećam kako mi je teško bilo da promenim odnos našeg naroda i političara prema Zapadu, prema SAD, ali sam u tome uspeo, a sad je sve to propalo“.

Kad su početkom maja 1999. godine došli do sporazuma o onome što mora biti učinjeno, Jeljcin je Klintonu telefonom rekao: „I want a bear hug“. A kad je Klinton 10. juna 1999. godine pozvao Jeljcina, pošto je dogovorom ruskog premijera Viktora Černomirdina, finskog predsednika Martija Ahtisarija i predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića konflikt okončan, Jeljcin je Klintonu rekao: „Tako bih vas zagrlio i poljubio. I stvarno sam zadovoljan što u tako teškoj situaciji naše prijateljstvo nije prekinuto“.

Jeljcin je, prema transkriptima sa kojih je skinuta tajnost, Klintona septembra 1999. godine u telefonskom razgovoru obavestio da je najzad našao naslednika i da je to Vladimir Putin.

”Uverio sam se da je on pouzdan čovek, dobro upućen u mnoge stvari koje spadaju u njegovu nadležnost. Istovremeno je temeljan i jak, veoma komunikativan. On može lako da stvara dobre odnose i da komunicira s ljudima, koji su mu partneri. Siguran sam da ćete uvideti da je on visokokvalifikovan partner. Ubedjen sam da će njegova kandidatura biti podržana 2000. godine“, rekao je Bilu Klintonu Boris Jeljcin.

Kad ga je novembra 1999. godine u Istanbulu Klinton pitao ko će pobediti na izborima 2000. godine Jeljcin je rekao: „Putin, naravno. On će biti naslednik Borisa Jeljcina. On ima unutrašnju snagu. On ima snažan karakter i ja ću učiniti sve što je moguće da on pobedi- legalno, naravno. I on će pobediti. Vi ćete saradjivati. On će nastaviti Jeljcinovu liniju demokratije i ekonomije i proširiće kontakte Rusije. On ima energije i pameti da uspe“.

Kad je Jeljcin podneo ostavku, Klinton ga je pozvao telefonom i pohvalio je način na koji je vodio Rusiju u jednom, kako je rekao, istorijskom vremenu i ostavio joj nasledje koje joj garantuje bolju budućnost.

„Borise, ja se nadam da će istoričari govoriti da ste vi otac ruske demokratije“, rekao je Klinton.

„Iz dna srca bih želeo da vas zagrlim“, rekao je Jeljcin.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com