Putin: Ovo će se dogoditi svakom ko kalja ime ruskih heroja

Predsednik Rusije Vladimir Putin najavio je da će, pred 75-godišnjicu pobede nad fašizmom, na osnovu arhivskih dokumenata napisati članak u kome će na pokušaje istorijskog revizionizma dati dokumentovan odgovor. Pre svega o toliko pominjanom paktu Molotov – Ribentrop.

Od godišnje konferencije za štampu, održane 19. decembra, danas je već drugi put emitovao deo činjenica na kojima će njegov članak biti zasnovan.

Govoreći na zasedanju kolegijuma Ministarstva odbrane Ruske Federacije, Putin je rekao:

„Nisam žalio vremena, zamolio sam kolege da sakupe neke materijale u arhivama, pogledao sam ih. Sa delom tih dokumenata upoznao sam moje današnje kolege i rukovodioce država Zajednice nezavisnih država. Ja sam tamo govorio tako, nismo imali posebno vremena, pa ni sada nema mesta gde bi trebalo o tome govoriti podrobno. Svejedno cu reći nekoliko reči, a zatim ću, možda ste primetili da sam obećao, pripremiti članak o tome.

SSSR je bio poslednja država u Evropi, koja je potpisala Pakt o nenapadanju s Nemačkom. Poslednja. Sve ostale vodeće države Evrope to su uradile pre SSSR. Da, pakt Molotov – Ribentrop (Ribentrop je, napominjem, ministar inostranih poslova Nemačke, Molotov je takodje u to vreme bio ministar inostranih poslova i predsednik Saveta ministara), da, on je bio potpisan, i tamo je bio tajni tkz dogovor o podeli sfere uticaja. A čime su se bavile evropske države do tada? Tačno istim time. Sve su uradile to isto. Počevši od 1938. godine, kada je Hitler objavio svoje pretenzije na deo Čehoslovačke, Velika Britanija, Francuska izdale su svoga saveznika, iako je imala sporazum s Francuskom o uzajamnoj pomoći, i omogućili su Hitleru da zauzme deo Čehoslovačke.

A šta su uradile druge države, recimo Poljska? One su faktički sklopile sporazum s Hitlerom. Upravo to pokazuju dokumenti, arhivski dokumenti. A pitanje, da li je tamo bilo tajnih dodataka ili nije bilo – nevažno je. Važno je kako su oni postupali. Postupali su sigurno u dogovoru. Tu su dokumenti, kako su se vodili pregovori. A na tkz Minhenskoj konferenciji Hitler je direktno zastupao interese Poljske i delom Madjarske. Direktno je zastupao njihove interese, a onda je Poljacima rekao: ‘Vi znate da je teško bilo braniti vaše interese?’. Mi sve to imamo u dokumentima. Hvala Bogu, mi imamo dovoljno arhivskih dokumenata, do kojih smo došli kao do trofeja iz evropskih država, posle Drugog svetskog rata“, rekao je Putin.

I nastavio: “Ali, dobro to. Ono što je mene povredilo, pošteno vam kažem, to je način na koji su Hitler i zvanični predstavnici upravo Poljske raspravljali o takozvanom ‘jevrejskom pitanju’. Hitler je ministru inostranih poslova, a zatim i ambasadoru Poljske u Nemačkoj, direktno rekao da ima ideju da Jevreje pošalje u Afriku, u kolonije. Zamislite, 1938. godine, poslati Jevreje iz Evrope u Afriku. Da izumru. Da budu uništeni. Na to je ambasador Poljske njemu odgovorio, a zatim je to zapisao u svoj izveštaj ministru inostranih poslova Poljske, gospodinu Beku: ‘Kad sam to čuo – piše on – ja sam mu odgovorio (fireru je on odgovorio, Hitleru), da ako on to uradi, mi ćemo mu podići spomenik u Varšavi.’ Djubre, svinja antisemitistička, drugačije se ne može reći. On se potpuno solidarisao s Hitlerom u njegovim antijevrejskim, antisemitskim raspoloženjima i još više, za njegovo ismevanje jevrejskog naroda, obećao mu je spomenik u Varšavi. I piše on svome patronu, ministru inostranih poslova, kako vidimo, računajući na nagradu. Da bar nije pisao“.

I Putin je zaključio i poručio: “Neću se sada upuštati u detalje, ali u svakom slučaju, hoću još jednom da podvučem: mi imamo dovoljno materijala, da ne dozvolimo nikom da prlja sećanje na naše očeve, na naše dedove, na sve one koji su dali svoj život na oltar pobede nad nacizmom.

Hoću samo da podvučem da baš takvi ljudi, koji su tada vodili pregovore s Hitlerom, baš takva vrsta ljudi danas ruše spomenike vojnicima oslobodiocima, vojnicima Crvene armije, koji su oslobodili države Evrope i evropske narode od nacizma. To su njihovi sledbenici. U tom smislu se, na žalost, malo šta izmenilo. I mi moramo to da imamo u vidu, izmedju ostalog, i pri građenju naših oružanih snaga“.