Rusi bi Oktobarsku revoluciju najradije gledali iz prikrajka ili inostranstva

Danas je u Parizu ruski aktivista Petar Pavlenski pokušao da podmetne požar u Centralnoj banci Francuske jer bi „ponovno radjanje revolucionarne Francuske zapalilo revolucionarni požar u celom svetu“ u kome „i posle sto godina opet caruje tiranija i to svuda“.

Pavlenski je za francuske medije izjavio da se Centralna banka Francuske nalazi na Trgu Bastilja, da su dakle bankari zauzeli mesto monarha, po očitom misljenju Pavlenskog, ne samo u fizičkom smislu.

Pavlenski je zaključio da se na francusku revoluciju kao simbol oslonila 1917. godine Oktobarska revolucija, čija se stogodišnjica upravo obeležava ne samo u Rusiji, i da bi taj proces trebalo opet da krene iz Francuske.

Pavlenski od početka 2017. godine živi u Francuskoj gde je zatražio politički azil posle niza sličnih akcija u Rusiji, koje on smatra umetničkim, a zbog kojih mu je izrečeno više kazni.

Ruski mediji su citirali njegovu izjavu kako u Francuskoj živi kao sitni prestupnik: „Mi smo se asimilovali i identifikujemo se sa Francuzima, zato i živimo kao Francuzi: ne radimo i ne plaćamo. Na primer kuću u kojoj živimo smo zauzeli. Hranu uzimamo u prodavnicama. Ovde obezbedjenje nije baš pažljivo. Slabo se čuva i kontroliše promet“.

U Parizu je povodom akcije Pavlenskog alarmirana policija, a izgleda da bi on, iznenadni pristalica revolucije, u Rusiji mogao da dobije podršku u pozitivnoj oceni revolucije, ali ne i pri njenom praktičnom sprovodjenju u život.

Naime, uporedno istraživanje (2005. i 2016. godine) Sveruskog centra za istraživanje javnog mnjenja je pokazalo da raste broj Rusa koji Revoluciju 1917. godine smatraju za istorijsku neizbežnost koja ima svoje pozitivne i svoje negativne strane, ali raste i broj onih koji bi se, da se revolucija desi danas, najradije nekud sklonili dok ne prodje.

Naime, 52% anketiranih 2016, prema 42% 2005. godine, smatra da je Revolucija bila istorijska neizbežnost sa pozitivnim i negativnim stranama.

Medjutim, 27% anketiranih 2016. godine (prema 13% 2005. godine) postaralo bi se da nekako preživi bez da učestvuje u revolucionarnim dogadjajima ukoliko bi se revolucija sada odigravala pred njihovim ocima.

Njih 16% (10% 2005. godine) bi otputovalo u inostranstvo. Protiv boljševika bi se borilo 9% anketiranih (7% 2005. godine).

Aktivno bi podržali boljševike njih 15% (19% 2005. godine), a na neki način bi saradjivalo s boljševicina 13% anketiranih (21% 2005. godine).

Znatno je pao i broj onih koji nisu mogli da odgovore na ovo pitanje: sa 29% u 2005. godini na 18% u 2016. godini.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com