„Širenje NATO na državni dug“, naravno ruski

Tako je naslovljen današnji izveštaj ruskog lista Komersant posvećen neočekivanim kretanjima na ruskom finansijskom tržištu :“Širenje NATO na državni dug“ : „Kurs dolara na Moskovskoj berzi porastao je na 76,3 rubalja za dolar, indeksi fondova izgubili su 4-6 odsto, a prinos na ruske državne obveznice porastao je na više od 9 odsto godišnje, akcija Sberbanke izgubila je danas 6,16 %, a VTB banke 6,06 odsto od svoje vrednosti.

Rusko tržište akcija, fondova, deviza doživelo je u četvrtak robustan pad za koji je jedini čvrst, ali nedovoljan razlog – januarsko ubrzanje godišnje inflacije sa decembarskih 8,4 odsta na januarskih 8,6 odsto i izvesno dalje povećanje ključne kamate ruske centralne banke.

Ali dva druga geopolitička incidenta imala su bezrazložno odlučujući uticaj na pad tržišnih performansi.

Posle ovonedeljne serije razgovora na relaciji Moskva – SAD i saveznici nije se promenilo ništa nagore čak naprotiv dve strane su počele da razgovaraju, ali ocena tih razgovora, koju je danas dao zamenik ruskog ministra inostranih poslova Sergej Rjabkov imala je na ruskim  tržištima efekat bombe.

Rjabkov je za RTVI izjavio da Moskva ne vidi razlog za nove susrete i  nastavljanje započetih razgovora sa SAD i njihovim saveznicima budući da oni „nisu spremni da prihvate naše ključne zahteve“, a to su dva : pravna garancija da Ukrajina i Gruzija neće biti primljene u NATO i da će se Severnoatlantska alijansa vratiti u Evropi na svoje pozicuje iz 1997.godine.

Verovatnoća da će SAD primeniti danas obnarodovane sankcije Rusiji ocenjuje se kao niska, ali je objava ipak doprinela stampedu na ruskom finansijskim tržištima koji su, prema izveštaju Komersanta, podvukli američki investitori masovnim prodajama pred zatvaranje trgovanja.

„Ruski predsednik razmišlja o upadu u Ukrajinu, ali još nije doneo odluku o tome“, na toj, ničim potkrepljenoj, oceni američkih tajnih službi zasnovane su nevidjene tenzije na relaciji Zapad – Rusuja  i čitav set pretećih sankcija, čiji je autor demokratski senator Robert Menendes.

Te sankcije predvidjaju, što je bez presedana u rusko-američkim odnosima, ozbiljna ograničenja za najviše ruske funkcionere predsednika Vladimira Putina, premijera Mihaila Mišustina, ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova, za najveće finansijske institucije i ruski državni dug, a tu je i već poslovična pretnja isključenjem sistema za medjunarodna plaćanja Swift.

Predsedniku SAD nalaže se da razmotri mere za zaustavljanje gasovoda Severni tok 2 i uvodjenje ograničenja na prodaju sirovina iz Rusije i tehničku podršku njihovoj eksoloataciji.

Traži se povećanje podrške Radio Slobodi/Radio Slobodnoj Evropi radi borbe s dezinformacijama iz Rusije. Američki državni sekretar Entoni Blinken medju takve dezunformacije je uvrstio tvrdnju Moskve da je poslednjem predsedniku SSSRa Mihailu Gorbačovu obećano da se NATO neće širiti na Istok.

I najzad, kako prenosi Komersant, poziva se javnom razotkrivanju imovine ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovog bližeg okruženja.

SAD i NATO najavili su da će pisanim putem u toku sledeće nedelje odgovoriti na predloge iznete u dva ruska dokumenta „Dogovoru izmedju RF i SAD o garancijama bezbednosti“ i „Sporazumu o merama obezbedjenja bezbednosti RF i država članica NATO“. Očekuje se da će to doprineti splašnjavanju tenzija na finansijskom tržištu.