Broj domaćih gostiju u Srbiji pada od jula 2024.godine

Da bi protesti i blokade morali imati neki uticaj na opštu spremnost potrošača na potrošnju teško je sporiti, ali broj domaćih turista u turističkim mestima Srbije kontinuirano je na medjugodišnjem nivou padao i od jula do novembra prošle godine.

I globalna nesigurnost sigurno utiče i na našeg potrošača.

Zanimljivo da je broj turista u novembru (+11,2)i decembru(+ 5,8%), mesecima kad su već uveliko trajali protesti i blokade, i stranih i domaćih(+10,1% i +7%), na medjugodišnjem nivou – porastao.

Kako su Ekonomske vesti u više navrata pisale, u julu 2024.godine u odnosu na juli 2023, broj domaćih gostiju u Srbiji je smanjen za 10,9%, a u avgustu za 8,5%.

Pad broja domaćih gostiju na medjugodišnjem nivou nastavljen je i u septembru i oktobru(-7,6%).

Naročito su ovim padom bile pogodjene dve najposećenije banje u Srbiji.

Ali u novembru je došlo do vrlo visokog medjugodišnjeg rasta i broja domaćih i broja stranih turista, a rast, iako skromniji od novembarskog nije izostao ni u decembru, mesecu koji obuhvata novogodišnje praznike kad bi cene trebalo da budu više od uobičajenih, a nastavljen je i u januaru.

Iako važi za skupu destinaciju, Zlatibor je u decembru imao medjugodišnji rast broja turista od 32% ( domaćih za 23%, a stranih za čak 55,8%).

Dakle, bez histerije i politizacije, pitanje oštrog kolebanja broja domaćih turista u domaćim turističkim mestima postoji.

Ministar turizma mu za prošlu godinu nije posvetio dužnu pažnju nego se u više navrata hvalio ukupnim rastom broja turista koji se 2024.godine ima zahvaliti kontinuiranom rastu broja stranih turista.

Potvrdjena je činjenica da je broj turista iz Srbije tokom prošle letnje sezone u Crnoj Gori porastao.Dakle, deo onih koji je izostao u Srbiji, otišao je u Crnu Goru.

Ugostiteljske usluge u Srbiji su veoma skupe i njihova cena raste po trostruko višoj stopi od ukupne inflacije.

Prosečna plata je prošle godine, a trend je nastavljen i tokom prvog tromesečja 2025.godine, rasla daleko iznad stope rasta bruto domaćeg proizvoda.

Može se pretpostaviti da su naši turisti zaključili da, ako već moraju papreno da plate, plate za more i sunce!

U prvom tromesečju ove godine došlo je do nekih bitnih promena.Naime, u martu 2025.godine u odnosu na mart 2024.godine prvi put je prekinut prošle godine konstantni rast broja stranih gostiju.

U februaru je broj domaćih gostiju na medjugodišnjem nivou, posle rasta u novembru,decembru i januaru, ponovo pao (-9,3%), čak i na Zlatiboru (-16,9%).

Katastrofa je u martu bila potpuna : pored pada broja domaćih gostiju (-14,9%) prvi put smo imali i medjugodišnji pad broja stranih gostiju (-7,2%).

Ali prvo, broj stranih gostiju nije pao ni u banjama ni u planinskim mestima nego u našoj najposećenijoj turističkoj destinaciji – Beogradu.

Broj stranih turista u Beogradu je u martu 2025.godine bio za 12,1% manji nego u martu 2024, a još je drastičniji pad posete stranaca doživeo Novi Sad – od 28,1%.

I drugo, najdrastičniji pad se desio kod broja turista iz nekoliko okolnih država – iz Hrvatske za 52%, iz Bosne i Hercegovine za 34,1% i iz Slovenije za 29,6%.