Da li su novinari navijali da se Jugoslavija bombarduje?

Pitanje je otvoreno oštrim komentarom Mihaela Martensa, novinara Frankfurter algemajne cajtunga, na prilog nemačkog radija Dojče vele posvećen dvadesetogodišnjici bombardovanja SR Jugoslavije, koje je počelo 24. marta 1999. godine u 19.41 sat i trajalo je 78 dana.

(Današnji pomen pred spomenikom poginulim pripadnicima Ratnog vazduhoplovstva u Zemunu)

Prenosimo komentar objavljen pod naslovom „Wie man einen Krieg umschreibt“. Tekst radija Dojče vele „Kako su štampane bombe“ na srpskom jeziku, može se pročitati na www.dw.com.

„U nedelju je dvadeseta godišnjica onoga što je u istoriju ušlo pod nazivom Kosovski rat. Bombardovanje Jugoslavije (tačnije Srbije i Crne Gore), trajalo je dobrih deset nedelja, od 24. marta do 9. juna 1999. godine. Na kraju su veliki delovi srpske infrastrukture bili uništeni, i kao u svakom ratu, bili su ubijani i civili. U aprilu 1999. godine, kad je pri NATO napadu na putnički voz život izgubilo 6 ljudi, došlo je prvi put do ‘kolateralne štete’, kako je usputno ubijanje civila cinično nazivano u saopštenjima zapadne alijanse.

Rezultat rata je bio jasan. Srpske trupe su morale da se povuku s Kosova. Od 2008. godine je Kosovo nezavisna država iako priznata samo od dela medjunarodne zajednice. Nije još okončana bitka za političku ocenu prvog napadačkog rata u istoriji NATO. I Dojče vele je, povodom godišnjice, dao svoj doprinos tome.

Pod naslovom: „Kako su štampane bombe?“, navodi se u uvodu: “Pre 20 godina krenuli su Nemci u prvi rat posle Hitlera – u bombardovanje Jugoslavije. Tamo su ispraćeni ratobornim novinskim komentarima“. To je stvarno pažnje vredno. Jer može li naslov mnogo drugačije da se razume nego da su pre dvadeset godina „ratoborni novinski komentatori“ rat svojim tekstovima prizvali. I uvodno dovodjenje u vezu sa Hitlerom je u najmanju ruku čudno, jer insinuira kontinuitet od 1945. do 1999. Veruju li u to stvarno u Bonu?

I ko su najzad bili ti požudni komentatori koji su žudeli za bombama? U tekstu je navedeno osam imena: Matijas Rib, tada dopisnik ovog lista sa Balkana, Norbert Mapes-Nidik, koji je citiran jednim tekstom iz Cajta, Štefan Izrael (Frankfurter Rundšau), Andrej Ivanji (taz), Valter Majr (Špigl), Ciril Štiger (NZZ), kao i Peter Minh i Jozef Jofe (Ziddojče cajtung). Ono što nije navedeno su u uvodu najavljeni ratoborni komentari.

To ne čudi, jer navedeni novinari su 1999. godine analizirali, izveštavali, opisivali, sigurno ponekad bili u zabludi. Ali ratna huškanja nisu sprovodili. Ni na jednom mestu Dojče vele ne navodi pasuse, koji bi se tako mogli kvalifikovati. Izgleda kao da se ratobornim žele nazvati tvrdnje iz 1999. godine da se srpski silnik Slobodan Milošević samo silom može pobediti, da dakle posle ratova u Bosni i Hrvatskoj, posle razaranja Vukovara, masakra u Srebrenici kao i drugih zločina, pregovori više ne mogu pomoći.

Nemački dopisnik srpske državne televizije RTS odmah je pohvalio „izvanredan novinarski rad“ radija Dojče vele. To uopšte ne čudi, ako se zna, da je RTS sasvim na liniji srpskog predsednika Aleksandra Vučića, koji je 1999. godine bio Miloševićev „ministar za informisanje“.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com