Đogović: Ne sme biti zaštićenih u smanjivanju plata

Vlada Srbije nikako ne bi smela da popusti usled najavljenih protesta sindikata policije, prosvete ili zdravstva, i pristane da izuzme neke od njih od planiranog smanjivanja plata, ocenio je danas saradnik Instituta za istraživanja tržišta (IZIT) Saša Đogović.

„Izdvajanje pojedinih delova javnog sektora je neizvodljivo, jer ako popustite policiji, tražiće i zdravstvo, a onda i prosveta i na kraju to neće biti „veštačka pluća za budžet“ kako je planirano“, rekao je Đogović novinarima na predstavljanju najnovijeg izveštaja IZIT-a.

Đogović je podsetio da je solidarni porez „pojela“ Železara Smederevo, i da je to bila uzaludna žrtva, i zato je poručio da bi sada morale da se sprovedu najavljene reforme.

„Vreme za čekanje nam je već isteklo, a to se vidi po tome što se pribeglo smanjivanju plata i penzija“, ocenio je on.

Kako je naveo, za sada živimo u „ekonomiji nagoveštaja“ i u „v.d. stanju“, a od reformi nije bilo mnogo toga konkretnog, posebno kada je reč o javnom sektoru u celini. Takva ekonomija, kako kaže, puna neizvesnosti, samo podiže cenu izlaska iz krize na više kote.

„Da se pre četiri godine krenulo u reforme danas ne bi morali da smanjujemo plate i penzije, a da smo ih započeli prošle godine, sada bi i smanjenje od 10 odsto bilo dovoljno. Svaki dalji protok vremena ispostaviće cenovnik“, rekao je Đogović podsetivši da je plan da se u ovoj godini rezovima uštedi 750 do 800 miliona evra.

On je naveo da neke procene govore da će Srbija i sledeću godinu završiti u recesiji i da je sada pitanje da li će vlada morati da uvede i druge mere štednje.

„Mnogi su ocenili da Srbiju u 2015. očekuje recesija, a da li ćemo i u 2016. ići ka recesiji ili ne, zavisiće od toga da li će reformski potezi biti kozmetički ili suštinski“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, u tom smislu bi sledeće godine u ovo vreme, mogli da očekujemo povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV).

„Smanjivanje plata i penzija nije reforma, nego su to više veštačka pluća i cena reformi koju plaćamo, a reforme podrazumevaju prelazak na tržišna načela poslovanja i efikasniju administraciju, državnu upravu… To znači da ako neko preduzeće nema perspektivu, da ono mora u istoriju, a ne da mu država daje subvencije i da se zbog toga zadužuje“, rekao je saradnik IZIT-a.

Đogović je rekao da je posebno je važan budžet za 2015. godinu, kroz koji će se jasno videti da li će se dovoljno uštedeti na subvencijama koje je, kako smatra, potrebno postepeno smanjivati i to tako da 2015. bude prelazna godina, a da one u 2016. i 2017. budu ukinute.

Argumentujući ocenu da će ekonomski performansi Srbije biti lošiji u 2015, on je naveo da postoji „rikverc“ u dinamici aktivnosti izvoznika.

U prvom tromesečju ove godine, rekao je on, rast izvoza je bio 22,1 odsto, u prvih šest meseci je rast bio manji, 16,6, dok je za osam meseci rast izvoza uz odnosu na isti period prošle godine iznosio tek 8,9 odsto.

Đoković je rekao da subvencionisanje kamata za kredite privredi nije antirecesiona mera i ne daje efekte u smislu povećanja tražnje ili proizvodnje. Takva mera, kako je naveo, daje samo „andol efekat“ tako što relaksira i blago osvežava poslovanje u nadi da će poslovna klima biti bolja.

On je naveo da su potezi države do sada više bili „ad hok“, pa smo zahvaljujući tim nagoveštajima i poverenju u najave vlasti izbegavali poslednji krug „grčkog pakla“.

„Za sada tome odolevamo, ali nismo ga još definitivno izbegli“, rekao je ovaj ekonomista i dodao da su neki reformski zakoni donešeni, poput Zakona o radu, privatizaciji i stečaju.

Đogović je podsetio da je na listi konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma Srbija na 94. mestu od ukupno 144 zemlje, i to je, kako kaže, zbog „klime nagoveštaja“ i zbog poverenja u najave vlasti.

Ukazujući gde su najveći problemi u Srbiji, on je naveo da je, prema administrativnim procedurama, naša zemlja na 140. mestu od 144 zemlje, a u šumi birokratije i papirologije, dodaje on, ima prostora za cvetanje korupcije.

 

Tanjug

Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com