Kina i Rusija su rekle NE letnjem računanju vremena
Zbog čega pomeramo sat unapred početkom proleća, a unazad početkom jeseni? Univerzalni odgovor u vezi je sa astronomijom, tačnije vremenom izlaska sunca, ali postoji i niz pratećih razloga, od kojih su najbitniji ušteda električne energije i povećanje produktivnosti.
Leti ima više sunčanih sati, pa se pomeranjem sata za jedan čas unapred dolazi do manje potrošnje energije, pre svega struje, a ljudi su produktivniji upravo iz razloga više sunčanih sati. Međutim, prvih nekoliko dana pomeranja sata ljudskom telo prolazi kroz proces prilagođavanja pa da to ne bi uticalo na radnu produktivnost pomeranje sata uglavnom se odvija tokom vikenda.
Kolika ušteda se dobija prelaskom na letnje računanje vremena na svetskom nivou nije moguće tačno izračunati, a prognoze su da je reč od 500 miliona do milijardu dolara godišnje.
Kako to obično i biva, svet nije jedinstven po ovom pitanju. Većina afričkih država, kao i Kina, Indija, Japan i Rusija, primera radi, nisu deo „vremena čuvanja dnevnog svetla“ (daylight saving time). Rusija je od 2011. do 2013. godine koristila trajno letnje računanje vremena, ne pomerajući sat unazad početkom jeseni, da bi od prošle godine vlast odlučila da se pređe na trajno zimsko računanje vremena. Trajno zimsko, stručnjaci kažu prirodno računanje vremena na snazi je i u Belorusiji.
U Srbiji se vreme pomera od 1983. godine. Sve do pre 9 godina odluku o pomeranju sata svake godine, dva puta, donosila je vlada, da bi te 2006. godine, usklađivanjem zakona sa Evropskom unijom, Srbija trajno regulisala ovu oblast. Direkcija za mere i dragocene metale, da i to imamo, nadležna je sprovođenje Zakona o računanju vremena.
