Kiril Kravčenko: Posle EPS-a smo najveći proizvodjač struje u Srbiji

Generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko rekao je u intervjuu za ruski list Izvestija da je ta kompanija svoju trogodišnju prognozu cene nafte, koja se često menja, upravo snizila na 46 dolara za barel. On je rekao da je za sadašnji udeo u NIS-u Gaspromnjeft platio oko 450 miliona evra. Posle početnog paketa od 51 odsto, Gaspromnjeft je u NIS-u dokupio još 6,15 odsto akcija na tržištu za oko 40-50 miliona evra.

Kravčenko

„Prema tome za ceo sadašnji naš paket smo dali 450 miliona evra. U momentu kupovine akcija na berzi one su bile rasporedjene medju svim gradjanima Srbije – jedinstven slučaj u Evropi – manjinskih akcionara je bilo 2,5 miliona i mi smo morali da ponudimo uslove otkupa. U novinama smo objavili javnu ponudi i predložili smo kanale prodaje, na primer, preko pošte je otkupljeno oko 5 odsto akcija, a ostalih 15 odsto je ostalo u rukama 2,3 miliona malih akcionara. Istina, akcije su kupovali i investicioni fondovi iz SAD i Evrope, ali u njihovom je vlasništvu manje od 1 odsto akcija. Od 2011. godine, kad smo mi povećali svoj udeo, cena akcija je porasla za 50 odsto. To govori o oceni progresa u upravljanju kompanijom i pokazateljima njenog poslovanja.

Kravčenko se pohvalio da NIS više nije naftna nego energetska kompanija i da proizvodi oko 5 odsto od ukupnog obima električne energije na tržištu Srbije, po čemu je, posle EPS-a, drugi po veličini proizvodjač struje. Cilj NIS-a je da udeo u proizvodnji struje poveća na 20 do 25 odsto. Dosadašnje investicije kompanije usmerene su kako u vadjenje nafte i povećanje rezervi tako i u prozvodnju električne i toplotne energije, ali iz gasa. Generalni direktor NIS-a je rekao da rezerve kompanije, koje su ranije padale, rastu šest poslednjih godina zaredom i od kupovine kompanije su porale za 50 odsto dok je dobijanje nafte udvostručeno i 2014. godine je iznosilo 1,6 miliona tona naftnog ekvivalenta.

O ulaganjima u proizvodnju električne energije Kravčenko je rekao:

„Tim poslom se bavimo od 2011. godine kada je doneta odluka o diversifikaciji ka elektroenergiji, pa su startovali projekti kogeneracije (proizvodnja struje i toplotne energije iz gasa) na malim nalazištima, a sem toga se bavimo i takozvanom zelenom energijom na bazi geotermalnih izvora i vetra. To je u skladu sa osnovnim trendovima razvoja evropske energetike“, rekao je Kravčenko.

On je dodao da postoje dva razloga što se naftna kompanija odlučila da svoj proizvodni program dopuni zelenom energijom:

„Prvi je čisto istorijski – geotermalne stanice u kompaniji su postojale i pre našeg dolaska. Drugi razlog je zakonodavni: u Evropi se za emisiju ugljendioksida plaćaju visoke kazne, pa je bolje da sami predjemo na ekološke vidove energije. Analize su pokazale da nam je najbolje da izgradimo jedan veliki vetropark. Prirodni uslovi u Srbiji to dozvoljavaju. Tako da je sada nepravilno nazivati nas prosto naftnom kompanijom, mi više nismo naftna nego energetska kompanija. Tekući je problem kriza cene nafte i mi pretpostavljamo da se relativno visoke cene neće vratiti u kratkoročnoj perspektivi i zato je naš osnovni fokus sada unutrašnja proizvodna efikasnost“, rekao je Kravčenko za Izvestiju.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com