U Srbiji do 2020. udeo obnovljivih izvora energije 27 odsto

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Snežana Bogosavljević-Bošković ocenila je danas da unapređenje sistema zaštite životne sredine uključuje brigu za očuvanje i unapređenje kvaliteta vazduha, vode i zemljišta, zaštitu divljih staništa i efikasnije korišćenje i ponovnu upotrebu prirodnih resursa i energije.

Bogosavljević-Bošković je, u uvodnom obraćanju na skupu „Energetika i životna sredina – Srbija na putu ka EU“, rekla da se održivo korišćenje energije i drugih resursa zasniva na unapređenju njihove efikasnosti i čuvanju i štednji u korišćenju manje zagađujućih i obnovljivih izvora energije i resursa.

Ona je istakla da je Srbija, imajući u vidu ograničavanje emisije gasova staklene bašte, prihvatila obavezu da, u skladu sa Ugovorom o energetskoj zajednici sa EU, poveća udeo obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji energije sa sadašnjih 21,2 na 27 odsto do 2020. godine, što predstavlja vrlo ambiciozan cilj.

Prema njenim rečima, izvesno je da energetika predstavlja sektor ekonomije koji ima najveći negativni uticaj na životnu sredinu, a njena zasnovanost dominantno na konvencionalnim izvorima energije predstavlja realnu pretnju po održivost privrednih tokova.

Neobnovljivost najkomercijalnijih i najdostupnijih energenata današnjeg sveta, a to su ugalj, nafta i gas, kako je navela, vrlo je bitna karakteristika svetske energetike, koja utiče na održivu budućnost, odnosno na mogućnost sadašnjih generacija da ostvare ekonomski rast i razvoj ne uskraćujući tu mogućnost budućim generacijama.

Bogosavljević-Bošković je najavila da bi procenjena suma od 10,6 milijardi evra, koliko će Srbija morati da izdvoji do 2030. godine za usklađivanje oblasti zaštite životne sredine sa standardima EU, zbog prošlogodišnjih poplava mogla da bude značajno premašena.

Ona je istakla da je problem zaštite životne sredine jedan od najvećih problema i u svetu, i sastavni je deo važnih međunarodnih i regionalnih pitanja.

Prema njenim rečima, najzahtevniji sektori su zaštite voda, otpad i industrijsko zagađenje, pri čemu se tu ne radi samo o troškovima, već i o velikim benefitima kroz otvaranje novih radnih mesta u “zelenoj ekonomiji”, kao i koristi od poboljšanja zdravlja i kvaliteta života ljudi i smanjenja šteta na imovini.

U pogledu implementacije propisa i uspostavljanja sistema zaštite životne sredine, Republiku Srbiju očekuju brojni izazovi, pre svega u pogledu administrativnih kapaciteta i finansiranja sistema kako bi bio održiv, zaključila je Bogosavljević-Bošković.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com