Zašto svi duguju Rusiji za gas?
Pitanje je veoma suvislo, a retko se postavlja: zašto istočno-evropske države sa takvom lakoćom zidaju ogromne dugove za isporučeni ruski gas? Zašto svaka rasprava o tom dugu ima i političko-patnerski kontekst?
Odgovor bi mogao da bude u nepobitnoj činjenici da nema jedinstvene tržišno formirane cene gasa nego se ona dogovorno utvrđuje sa svakom državom-kupcem ponaosob, pri čemu izvesnu ulogu igra i politički faktor.
Sud u Stokholmu bi do sredine sledeće godine trebalo da donese odluku u sporu između Kijeva i Moskve oko gledanja na cenu gasa: politička ili tržišna.
Prema podacima samo ruskog Gasproma, ta se cena 2011. godine kretala od 89,7 dolara za 1.000 kubika, koliko je gas koštao za rusko tržište, preko 290 dolara za 1.000 kubika za koliko su ga dobijale države članice Zajednice nezavisnih država do prosečno 384 dolara za 1.000 kubika koliko su plaćale evropske zemlje među koje spada i Srbija.
Recimo, u prvom kvartalu 2012. godine Srbija je 1.000 kubika ruskog gasa plaćala 478 dolara. Dakle, cena gasa zavisi od kupljene količine gasa, uslova plaćanja, transportnih troškova, ali je u dobroj meri određuje je i postojanje ili nepostojanje posrednika u toj trgovini, a nemali značaj ima i pregovaračko umeće kupca.
Da podsetimo, od prodavca Gasproma do kupca Srbijagasa postoje čak dva posrednika, a tokom predizborne kampanje u Republici Srpskoj taj je bosansko-hercegovački entitet dogovorio sa Gaspromom isporuke gasa direktno – bez posrednika. Na taj sporazum Milorada Dodika saglasnost mora da da Parlamentarna skuština BiH.
Na posredniku najčešće insistira ruska strana.
Takođe, u većini slučajeva ugovorena cena važi na granici zemlje kupca, što recimo, sa Srbijom nije slučaj – transportne troškove Gasprom preuzima samo do granice Ukrajine i Mađarske.
Cena gasa vezana je za cenu nafte, a ostali pomenuti elementi se samo nadograđuju. Ipak, rukovodioci Gasproma su prethodnih meseci više puta i sami priznali da bi način formiranja cene gase trebalo da se menja, a 24. oktobra su na Robno-sirovinskoj berzi u Sankt Peterburgu, posle šest godina pauze, obnovljene unutar-ruske berzanske trgovine gasom. Spot trgovine gasom na berzi su obavljane od 2006. do 2008. godine kad su prekinute. Prvog dana obnovljene trgovine prodata je simbolična količina od 21 milion kubika, a cena je, kako je izvestio list Komersant, bila približna sadašnjoj tarifi – iznosila je 2.631 rublju za 1.000 kubika. Prodavali su Rosnjeft, koji bi da ukine monopol Gasproma, Gasprom i Novatek, a kupovalo je desetak velikih industrijskih firmi.
“Postoji velika potražnja za ruskim gasom na međunarodnim tržištima, zato je važno formirati civilizovan, transparentan i pravedan mehanizam obrazovanja cene tog traženog resursa”, rekao je prilikom početka berzanskih trgovina gasom ruski premijer Dmitrij Medvedev.
U početku će se gasom na berzi trgovati jednom mesečno sa isporukama sledećeg meseca, a biće potrebno nekoliko godina da se trgovina ustali, kaže Komersant mada podseća da se o obnavljanju berzanskih trgovina diskutovalo dve godine, a onda je posle junske inicijative Vladimira Putina, sve završeno za četiri meseca.
