Da li će biti razgovora o RTS-u?

„Kažite šta želite? Ako hoćete da govorimo o RTS-u, hajde da otvorimo tu temu, da vidimo ko su urednici i novinari RTS-a? Koliko urednika je dovela SNS? Nijednog. Koliko je novinara dovela SNS? Nijednog”, recitovao je juče predsednik Srbije Aleksandar Vučić pred kamerama i novinarima sve prstima pokazujući nulu – urednika, nulu – novinara…

„I ne mislim da mi je to greška. Svi su urednici podržali proteste”, dodao je on.

„Ako hoćete da razgovarate o medijskoj sceni, onda da razgovaramo i o Djilasovim i Šolakovim medijima i svemu drugom“, zaključio je Vučić.

Ali čak i ako su mu prethodne dve tvrdnje tačne, poslednja sigurno nije.

Upad Boška Obradovića i drugova u RTS ne može se ničim opravdati, ali zahtevi javnosti prema „Djilasovim i Šolakovim medijima“ ne mogu biti sasvim ravni zahtevima prema javnom medijskom servisu. Servirati javnosti da je to isto, bezobrazna je manipulacija. Pošto isto nije.

Uostalom, u subotu, za vreme gužve pred zgradom i u zgradi RTS-a, „Šolakov medij“, televizija N1 je ispunila osnovni, ama osnovni zahtev, koji se postavlja pred svaki medij: imala je informaciju o dogadjaju. A vest je, što bi rekao kolega Mardok, Bog. Ako nemaš vest – sve drugo je manje važno ili čak nevažno. I opravdanje. To važi i za RTS. I obratno, ako imaš vest – sve drugo je manje važno. I navijanje. To važi i za N1.

U 21. veku RTS nam saopštava da su mu u subotu sve ekipe blokirali demonstranti, kojih je prema tvrdnji predsednika Srbije u piku bilo oko 1.500, a u zgradu ih je ušlo stotinjak, te da gotovo četiri sata javni servis nije mogao da izvesti šta mu se dogadja pred vratima!

Ma jesu li ozbiljni? Javni servis u 21. veku nema rezervnu poziciju i rezervnu ekipu, za ne daj Bože???

To da je N1 televizija pregazila RTS na njegovom terenu u suvom profesionalnom smislu, trebalo bi toliko da zabrine one članove Upravnog odbora RTS-a, koje nije postavio Vučić, one urednike RTS-a, koje nije izabrao Vučić, one novinare RTS-a, koje nije doveo Vučić, da odmah podnesu ostavku, ako nisu bili kadri, ili i sami da izadju na ulicu da traže slobodu za svoje novinarstvo, ukoliko ih je neko unutar kuće ili iz vlasti sprečio da rade svoj posao.

Medjutim, članove Upravnog odbora RTS-a više brine kako svoj posao radi N1, nego što ih brine kako svoj posao nije radio RTS. U skladu sa svojim zalaganjem za slobodu novinarstva i u skladu s tvrdnjom da se vlast nije uplašila od oko 1.000 nezadovoljnika, dobar deo vlade nije izdržao a da ne prekori „Šolakov medij“ N1, zbog načina na koji je izveštavao o subotnjem dogadjaju! To je bilo najpreče čak i nekim ministrima čija nadležnost ni izdaleka ne doseže do medija.

Optužbe izrečene na račun N1 u stvari optužuju RTS. Jer se svode na tvrdnju da je N1 o dogadjaju izveštavao samo zato da bi protest reklamirao i privukao još gradjana u pomoć besprizornom upadu Obradovića i drugova u zgradu RTS-a. Što znači da RTS sa dogadjaja nije izveštavao iz straha da će se izveštavanjem upravo to postići.

Da televizija N1 ne drži stranu Vučiću nije nikakva tajna, a nije ni nezakonito. Ipak jedna vest, koja se pojavila u nedelju, teško dokazivom, ali verovatnom namerom da elektrizira opozicionu javnost prelazi granicu slobode novinarskog pristupa, koja bi se mogla odobriti. Ali, paradoksalno, brzo je demantovana ne od vlasti, nego iz opozicije.

RTS je, pozivajući se na N1, preneo vest da je Boško Obradović, za koga se akcentovano podvlači da je lider Dveri, priveden. Ovu vest sad već smešno sumnjivom učinio je brzi demanti Borka Stefanovića, jednog od istaknutih predstavnika opozicije.

Jer, Obradović je samovoljnom operacijom upada u RTS, doveo lidere Saveza za Srbiju pred svršen čin. Oni su morali da mu se pridruže. Obradović je subotnjom avanturom na putu da se nametne kao operativni lider opozicije, i žrtva privedenog tu bi poziciju definitivno učvrstila. To ostali lideri Saveza za Srbiju nisu mogli da mu dozvole. Ni Vučić.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

WP2Social Auto Publish Powered By : XYZScripts.com