Digitalizacija škola na ispitu

Odluka izgleda nije jednostavna iz više razloga: trećina država članica EU (Litvanija, Norveška, Danska, Irska Slovenija, Češka, Poljska, Austrija) zatvorila je privremeno vrtiće, škole i univerzitete, a jedinstven stav o tome nisu postigle ni nemačke pokrajine. Njih šest (Berlin, Bavarska, Donja Saksonija, Bremen, Šlezvig Holštajn, Sarland) od 16 za sada je odlučilo da deca od ponedeljka ostanu kod kuće.

Iako nisu medju rizičnim grupama deca zbog svoje velike mobilnosti mogu biti središte širenja virusa.

Države se još ustežu da ih pošalju kući iz više razloga, a jedan je briga o tome kako će roditelji organizovati brigu naročito o mladjoj  deci ukoliko vrtići i škole zatvore vrata. U Nemačkoj su reč dobili pravni stručnjaci koji objašnjavaju u kojim slučajevima roditelji imaju pravo na plaćeno odsustvo zbog brige o deci kad su vrtići i škole odlukom države  zatvoreni.

A po nemačkim propisima, takvo pravo roditelji imaju ukoliko ne postoji nijedan drugi način da zbrinu decu.

Mnogo delikatniji je problem prekida obrazovnog procesa. Za razliku od nas u Srbiji, koji pamtimo iskustva iz 90-tih, u Evropi sa tim imaju malo iskustva, ali slute posledice.

Zato se sada svuda, a u Nemačkoj posebno, postavlja pitanje obuhvata škola digitalizacijom.

Frankfurter algemajne cajtung citira sagovornike, koji tvrde da je u Nemačkoj vrlo malo škola koje su opremljene da, u slučaju odluke o prekidu nastave, nastavni proces nastave online putem. Te da bi se zbog propusta političara, moglo dogoditi da kriza sa koronavirusom postane kriza nemačkog obrazovnog sistema.

Pred istim iskušenjima su i mnoge druge zemlje. Kriza oko koronavirusa bi mogla da razotkrije mnoge slabosti država u vladanju visokim tehnologijama, ali i da donese ogromne promene u obrazovni proces, ukoliko se online nastava, tamo gde se uspostavi, pokaže efikasnijom nego što se očekivalo.