Ko obmanjuje javnost REM ili N1 : Prevod odluke regulatornog tela iz Luksemburga

Regulatorno telo  za elektronske medije(REM) Srbije  i televizija N1 pred vikend su razmenili najbolja mišljenja jedni o drugima, a povodom odluke Nezavisnog audoivizuelnog tela Luksemburga (ALIA) povodom žalbe REMa na emisiju te televizije „Fikus za gazdu“, koja odluka ukratko glasi : “ Time je provajder ozbiljno narušio ugled i dostojanstvo srpskog premijera“ (Ce faisant, le fournisseur a porte gravement atteinte a la reputation et a la dignite da la Premiere ministre serbe) te je ALIA donela odluku  :“Društvo Adria News s.a.r.l se kažnjava opomenom“ (La societe Adria News s.a.r.l est condamne a un blame).

Budući da N1 tvrdi da je REM tu odluku prikazao kakva u stvari nije, donosimo čitaocima Ekonomskih vesti obrazloženje obe odluke luksemburškog regulatornog tela (i da su ugled i dostojanstvo srpskog premijera ozbiljno narušeni i da se za to izriče kazna opomene), u sopstvenom prevodu:

„Ovako je odlučeno i razmatrano na sednicama Saveta

Prema REM, spornim programom  se, s jedne strane, stigmatizuje premijerka njenim totalno neprikladnim dovodjenjem u vezu sa osobom koja je bila saradnik nacističkog logora za istrebljenje, a sa druge strane, banalizuje i relativizuje zločin genocida koji su počinili nacisti.

Savetodavna skupština se slaže s ocenom srpskog regulatora da je dovodjenje u vezu ponašanja Madame Brnabić u politici, ili čak njenog budućeg ponašanja u konfliktnoj situaciji, sa ratnim zločinm koji su počinili čuvari logora neprihvatljivo sa stanovišta novinarske etike i poštovanja ljudskih prava.

Nasuprot tome, provajder i autori emisije tvrde da ni u jednom trenutku emisije nisu imali nameru da podstiču mržnju prema premijerki ili učine da se veruje kako poruka iz intervjua dovodi do posledica koje ilustruju sporne slike ili da dovode u vezu ponašanje premijerke s nacističkim zverstvima. Spornim rečenicama bila je jedina namera da skrenu pažnju televizijskih gledalaca na kolektivnu odgovornost u zaštiti opšteg dobra i na moralne posledice neaktivnosti svakog pojedinca u odnosu na ozloglašenu disfunkciju  u upravljanju javnim poslovima. Izvestilac se sa time složio.

Savet podseća da je u spornom delu programa prikazana završna sekvenca koja, sadrži čitanje intervjua s čovekom koji je bio blagajnik u nacističkom logoru za istrebljenje Majdanek, što je praćeno slikama koje ilustruju masovno istrebljenje, koje je tamo sprovodjeno.

Spornim rečima (prema prevodu na francuski) prethodilo je emitovanje izvoda iz intervjua, u kome Borko Stefanović, srpski političar, tvrdi kako je ubedjen da će, onog dana kad bude konfrontirana sa svojom pravnom  i moralnom odgovornosti, premijerka tvrditi da je samo radila svoj posao („I was just  doing my job“).

Sledi bez prelaza čitanje intervjua[s čovekom koji je bio blagajnik u nacističkom logoru – prim. EkonVesti) :

Da li ste ubijali ljude u logoru?

Da.

Da li ste ih žive zakopavali?

Bilo je ponekad i takvih slučajeva.

Da li ste lično učestvovali u ubistvima?

Apsolutno ne, ja sam bio samo blagajnik u logoru.

Šta ste mislili o onome što se dogadja?

U početku, nalazio sam da je to nenormalno, posle se navikneš.

Znate da će vas Rusi obesiti?

Zašto? Šta sam ja uradio?

Za intervjuom je sledio komentar iz off-a : „Šta je dodjavola uradio jedan običan blagajnik. Nije uradio ništa, kakav je slučaj u Srbiji danas sa mnogim blagajnicima, funkcionerima, ministrima i premijerkom. Oni nisu ništa učinili sem što su pognuli glavu i ćutali na razaranje Srbije“.

Intervju i komentar iz off-a praćeni su slikama koncentracionog logora Majdanek, koje prikazuju blokove u koje su nacisti gurali zatočene, sa ljudskim lobanjama u rukama, logor snimljen izdaleka, gust crn dim iz krematorijuma, otvorena vrata i ljudske kosti rasute po tlu.

REM tvrdi, na prvom mestu, da sporna emisija sadrži govor mržnje kojim se narušava „dostojanstvo i moralni integritet srpske premijerke“ . Nasuprot tome, u primedbama napisanim 9.11.2022, provajder tvrdi da ni autori emisije ni on nisu imali nameru da podstiču mržnju prema bilo kojoj grupi ili da narušavaju “ dostojanstvo“ bilo koga. U svojim napomenama od 11.oktobra 2022. i zaključcima od 14.decembra 2022, izvestilac zaključuje da izjave o okruženju premijerke, dovodjenje u vezu sa jednim intervjuom i dodate slike nacističkog koncentracionog logora za masovno uništenje nisu imali nameru da podstiču „nepoštovanje“ (i mržnju) prema zainteresovanoj strani.

Savet ALIA nije privatio tezu provajdera, koju deli i izvestilac. Prema Savetu, inkriminisanim sekvencama provajder na očigledan, težak i ozbiljan način zanemaruje obaveze audiovizuelnih medija proistekle iz važećih propisa.

U tom cilju, Savet na samom početku želi da naglasi da je pravo „na poštovanje ljudskog bića i njegovog dostojanstva“ propisano članom 1/2 izmenjenog zakona o elektronskim medijima i da član 26/a istog zakona podseća na „obavezu poštovanja i zaštitu ljudskog dostojanstva“. Ova poslednja odredba je medju onima koje se navode  u članu 35. istog zakona, čija notacija može dovesti do sankcija.

Štaviše, član 1. Povelje [Evropska povelja o ljudskim pravima-prim. EkonVesti], koja se primenjuje u državi članici kad, kao u ovom slučaju, ona primenjuje pravo Unije, propisuje da je“ ljudsko dostojanstvo nenarušivo. Ono mora da bude poštovano i zaštićeno „.

Preambula Povelje navodi da ljudsko dostojanstvo čini deo nedeljivih i univerzalnih vrednosti na kojima se temelji Unija. U skladu s tumačenjima koja proističu iz Povelje, dostojanstvo ljudskog bića ne samo da je osnovno pravo samo po sebi, nego čini samu osnovu osnovnih prava. Nijedno od tih prava (medju kojima i sloboda izražavanja) ne može da bude korišćeno za narušavanje dostojanstva drugoga i dostojanstvo ljudskog bića čini deo supstance prava navedenih u Povelji.

Savet navodi da princip „dostojanstva ljudskog bića“ koji zahteva zaštitu ljudskog bića „od svih oblika porobljavanja i degradacije“, a da je „ljudsko dostojanstvo izraz poštovanja i vrednost priznata svim osobama iz samog razloga svoje ljudskosti“ i temelj svih ostalih osnovnih prava, i za horizont nesumnjivo ima zaštitu čovečanstva uopšte, ali i zaštitu grupa osoba kao i zaštitu pojedinca.

Uopšteno se smatra da pozivanje na dostojanstvo ljudske ličnosti ostaje subsidijarno i da, ako druga specifična pravila uočavaju povredu dostojanstva, mobilizacija principa nije neophodna.

Konkretno, ugled i čast – čija zaštita je osigurana domaćim pravom i uzeta u obzir članovima 8 i 10 Evropske povelje o ljudskim pravima, koja nesumnjivo čini deo odredbi koje provajder mora poštovati u skladu sa „zakonom“ i medjunarodnim konvencijama“-verovatno će imati reperkusije na dostojanstvo odredjene osobe i grupe ljudi, koji su u pitanju kad je predmetni slučaj u pitanju.

Savet smatra da  u očima običnog gledaoca sekvenca o kojoj je reč, a posebno deo koji se odnosi na čitanje intervjua praćeno montažom slika koje ilustruju zločin genocida počinjenog u koncentracionom logoru Majdanek, sugeriše – kao i intervju Borka Stefanovića koji je uvod u deo o kome je reč i apostrofira  ponašanje premijerke onog dana kad ona bude konfrontirana s moralnom i legalnom odgovornosti („I was just doing my job“) i zato što je odmah emitovan glas iz off-a paralelno sa slikama srpske  premijerke u prvom planu pognute glave – da Madame Brnabić pasivnim držanjem saučestvuje u „destrukciji Srbije“ (insinuirajući kako ona ne reaguje na najgore) tako što se ponaša kao osoba u nacističkom koncentracionom logoru.

Tekst čitan iz off-a(What the hell did an ordinary treasurer do? Nothing! As in Serbien today“) takve je prirode da poziva na poređenje izmedju trenutne  situacije u Srbiji i one kojom se opisuje logor za istrebljenje u Majdaneku.

Na taj način je pružalac [medijske usluge]ozbiljno narušio ugled i dostojanstvo srpske premijerke.

Ta ocena nije doneta uzimanjem u obzir emisije kao celine, čiji glavni cilj nije, suprotno onome što tvrdi isporučilac, da pozove na opšte razmišljanje o moralnim i posledicama individualne neaktivnosti u odnosu na stanje nepravde i na kolektivnu moralnu odgovornost u ostvarenju i zaštiti opšteg dobra. U stvari, cilj emisije je, kako uostalom govori i njen naslov „Fikus za gazdu“, da se kritički oceni profesionalna i politička karijera premijerke kao i pogubne posledice upravljanja, koje se ocenjuje kao brutalno (na primer TC 21:10-21:35,44:10, 51:34), arogantno (na primer TC 43:30,43:37), zemljom pod njenim rukovodstvom čas opisanim kao pasivno čas opisanim kao saučesničko (TC 37:35) odnosno kao direktno  odgovorno za mnoge skandale pripisane vladi, njenim članovima i drugim institucijama i organima države ili pod njenom kontrolom.

Kulminacioni trenutak emisije je u zaključku na njenom kraju prema kome premijerka svesno učestvuje u najavljenoj „destrukciji“ Srbije, i podsećanju u tom kontekstu, a bez svakog otklona i rezerve, na ponašanje jedne osobe zaposlene u nacističkom logoru za istrebljenje Majdanek tokom Drugog svetskog rata što je dopunjeno eksplicitnim slikama peći krematorijuma i ljudskim kostima u njima, dopuštajući da se veruje da može biti sličnosti izmedju situacije u budućnosti Srbije pod rukovodstvom Ane Brnabić i one koja karakteriše logor Majdanek.

Šteta koja nastaje za zainteresovanu stranu od takvog poredjenja utoliko je veća što je sporna televizijska emisija emitovana u vreme kad je gledanost velika te je dospela do široke publike. Savet tim povodom podseća na neposrednost i moć medija teledifuzije čiji uticaj je pojačan činjenicom da ostaju izvor zabave smešten u srce domaće intime.

Savet posebno podvlači da budući da su profesionalni novinari, autori emisije i provajder  o kojima je reč, morali su biti svesni svog „zadatka i odgovornosti“ i da kao medijski odgovorni odmere domet spornih sekvenci i procene posledice.

Imajući u vidu napred navedeno, Savet zaključuje da sloboda izražavanja provajdera ne može prevladati u odnosu na pravo na poštovanje ugleda i časti zainteresovane strane niti, još manje, u odnosu na pravo na poštovanje dostojanstva, čak i ako se emisija smešta u domen pitanja od opšteg interesa i pošto se dovođenje u vezu zasniva na mišljenju (koje se, kako to već biva, zasniva na širokom odsustvu činjenične baze, što priznaje i provajder kad tvrdi da nije imao nameru da uspostavi takvu vezu) i neizbežno stvara u svesti običnog gledaoca amalgam izmedju postupanja osoba koje su bliske srpskoj vlasti ili čine njen deo, i posebno srpske premijerke, i ubistava koje su počinili nacisti u koncentracionom logoru.

Nasuprot tome, Savet nije ubedjen da sporna sekvenca ili emisija u celini mogu biti kvalifikovani kao nosilac poruke koja poziva na mržnju prema okruženju srpske premijerke, iako  neizbežno kod običnog gledaoca izazivaju izvesno osećanje neprijateljstava, sporna sekvenca spada u kritiku vlasti i njene politike i posebno srpske premijerke što je domen u kome pravo na slobodu izražavanja treba da ima pojačanu zaštitu.

U vezi sa tim, Savet dodaje da je od ključne važnosti da vlasti budu oprezne kad odredjuju  obim uvredljivih primedbi  kao „govor mržnje“ i strogo tumače pomenuti pojam, kako ne bi preterano ometale slobodu izražavanja pozivajući se na suzbijanje govora mržnje i kad se u stvari radi o onome što zapravo jeste kritika vlade, državnih institucija i njihove politike, ali istovremeno podsećajući da napad na nekoga vredjanjem, ili ismevanje ili omalovažavanje odredjenih grupa stanovništva može da bude dovoljno da vlasti ograniče neodgovorno korišćenje slobode govora radi borbe protiv takvog oblika ponašanja.

Na drugom mestu REM tvrdi da emisija, koja je u pitanju, praveći vezu izmedju preovladjujuće situacije u Srbiji i istrebljenja miliona Jevreja u nacističkim koncentracionim logorima, banalizira i relativizira Holokaust. Isporučilac odlučno odbacuje bilo kakvu nameru da banalizuje Holokaust. Izvestilac takodje ocenjuje da se pozivanje na sporni intervju ne može smatrati neprikladnim nego je „standardni element razmišljanja o slepoj poslušnosti nacističkom režimu i o kolektivnoj odgovornosti i razmišljanja o poslušnosti gradjana suočenih s nepravdom.

Prema analizi koju je preuzeo Savet kako bi se upoznao s kontekstom u kome se u Srbiji koriste različite reference, Savet je utvrdio da se u Srbiji nediferencirano a u smislu omalovažavanja koriste eksplicitne i implicitne oznake vezane za rasizam, nacizam, Holokaust i genocid uopšte i to kako u štampi tako i u političkom svetu.