Američko kineski rat : Najvažnija tajvanska firma se seli u SAD?

Predstavnici tajvanske vlade pred tamošnjim parlamentom su odlučno odbacili sumnje da se ključna firma tajvanske ekonomije (i politike?) polako preseljava u SAD, ali u Americi je ponovo pronadjeno nacionalno političko jedinstvo u oceni da je odluka Taiwan Semiconductor Manufacturing Co (TSMC), dakle jednog od najvećih proizvodjača čipova na svetu, da svoju investiciju u američku državu Arizonu utrostruči na 40 milijardi dolara – istorijski dogadjaj.

Američki predsednik ne prisustvuje inače takvim dogadjajima, ali ovoj istoriji je prisustvovao.

U američkom posedu je gro visoke tehnologije za proizvodnju čipova, u SAD, Holandiji i Japanu koncentrisani su proizvodjači opreme za proizvodnju čipova, a TSMC proizvodi 90 odsto super naprednih čipova za kompjutere, i treći je po snazi proizvodjač čipova u svetu, posle kompanija NVIDIA i INTEL.

Zato se uloga Tajvana, ističe naprimer CNN, u svetskoj industriji čipova ocenjuje kao kritična.

Prva TSMC fabrika čipova u Arizoni trebalo bi da počne da radi 2024.godine, a druga, koja će proizvoditi najmodernije 3 – nanometra čipove 2026.godine.

„Troškovi će biti 55 odsto viši nego na Tajvanu, ali to je veoma važno za SAD“ , bez ustezanja je investiciju TSMC u Americi komentarisao osnivač te firme Moris Čang.

Iako SAD kontrolišu tehnologiju i opremu za proizvodnju čipova, na američkoj teritoriji se proizvodi samo  10 odsto svetske proizvodnje čipova, bez kojih se gotovo nijedna proizvodnja ne može zamisliti :od proizvodnje automobila preko veš mašina do visokosofisticiranih oružja.

Po američkom i nemačkom vidjenju, nije teško zamisliti šta bi se desilo ukoliko bi bio ostvaren kineski plan o povratku Tajvana u okrilje matice zemlje. Kineska kontrola nad TSMC, u kome je upravo Voren Bafet stekao udeo oo 1, 16 odsto za 4,1 milijarde dolara, ne može se dozvoliti.

Kina je najveći proizvodjač IPhona i kompjutera, koji se bez čipova ne mogu ni zamisliti, a sama obezbedjuje tek 9 odsto svetske proizvodnje čipova i to starije tehnologije, pa je najveći svetski uvoznik čipova.

Ali ne samo da ima nameru da razvije svoju čip indistriju, nego i da ostvari svetski tehnološki i vojni primat ocenili su u Vašingtonu, a tehnološke ambicije na demantuju se ni u Pekingu.

To se ne može dozvoliti, ocenila je još administracija američkog predsednika Donalda Trampa i preduzela prve korake na obuzdavanju kineskih ambicija.

A administracija Džo Bajdena ne samo da je  nastavila  sa tim koracima nego je započela „potpuni ekonomski rat protiv Kine“ kako bi SAD ne samo ostale „nesporna sila u oblikovanju globalnih pravila u tehnologiji, sajber sigurnosti, trgovini i ekonomiji“, nego kako bi svoj primat udvostručile umesto da se prilagode stvarnosti post-unipolarnog sveta, ocenio je i američki profesor Deni Rodrik.

On nije jedini koji smatra da su najnovijim zabranama izvoza tehnologije u Kinu SAD prekoračile prihvatljivu granicu odnosno zaigrale se baš, kako je ocenio komentator odličnog ruskog lista Komersant.

Pošto je u avgustu  američka administracija utvrdila opsežan program subvencija za američke istraživače i proizvodjače čipova od ukupno 52,7 milijardi dolara i program kreditnih olakšica od 24 milijarde dolara, u oktobru je donet propis o tehnološkim zaustavljanju Kine, koji je ocenjen kao dosad nevidjen, ne samo u Pekingu.

Po tom propisu, zabranjen je izvoz u Kinu bez posebne dozvole  američke tehnologije za proizvodnju čipova, kao i opreme za njihovu proizvodnju u koju je američka tehnologija ugrađena, a američkim državljanima je zabranjeno da pomažu u razvoju kineske čip industrije. Vašington se pozvao na razloge nacionalne sigurnosti.

Kako je saznao Blumberg, Vašington planira da na crnu listu firmi kojima je zabranjeno prodavati odredjene američke komponente stavi kinesku firmu Yangtze Memory Technologies i još 35 kineskih firmi.

Američka administracija je izvršila pritisak na Japan i Holandiju da se ovom nevidjenom obračunu s narastajućom  kineskom konkurencijom pridruže njihove firme za proizvodnju opreme za industriju čipova.I dobila je za to saglasnost u principu.

Ali je šef holandske kompanije ASML Holding NV Peter Venik u intervjuu za holansko izdanje NRC optužio SAD da su svojim kompanijama obezbedile benefite prisiljavajući, preko holandske vlade, kompaniju ASML da od 2019.godine prekine izvoz u Kinu  visokokvalitetne ultraviolet lithography opreme, druge najnaprednije mašine na svetu.

Na mesto ASML, koji otad u Kinu može da izvozi samo opremu starije tehnologije, uskočile su američke kompanije prodajući Kini alternativne napredne tehnologije.

Tako se sada 15 odsto prodaja kompanije ASML realizuje u Kini, dok američke kompanije realizuju 25 odsto, a ponekad i celih 30 odsto, rekao je Venik.

Blumberg je smatrao za uputno da proveri autentičnost ove izjave – potvrdjena je.

Američkim naporima da se zaustavi Kina, pridružila se i Velika Britanija te se njen proizvodjač čipova ARM pozvao, prema navodima Fajnenšl tajmsa, na sporazum Wassenaar kojim se ograničava trgovina proizvodima koji se mogu koristiti i za civilne i vojne svrhe. Prva žrtva je kompanija Alibaba Group Holding.

Ni Kina ne sedi skrštenih ruku.

Peking je pokrenuo postupak pred Svetskom trgovinskom organizacijom u nameri da američka izvozna ograničenja budu povučena.

Kina u žalbi navodi da SAD uvodeći trgovinske zabrane na nefer način koriste argumentaciju o sigurnosnim razlozima kako bi zaustavile svog konkurenta.

Poznavaoci procedure pred Svetskom trgovinskom organizacijom veruju da bi postupak mogao da traje godinama.

Kako je ekskluzivno saznao Rojters, Kina priprema program subvencija i kreditnih olakšica za svoju industriju čipova vredan 143 milijarde dolara. A u cilju da u proizvodnji čipova postane samodovoljna. Kineski proizvodjači čipova dobijaće subvencije za kupovinu opreme domaće proizvodnje za proizvodnju čipova u visini od 20 odsto kupovne cene.

Ali kompanije i političare u Americi, i ne samo Americi, najviše je uznemirila vest da se najveći kineski proizvodjač čipova kompanija SMIC sprema da enormno poveća proizvodnju 28 – nanometar čipova po tehnologiji staroj više od decenije, a koji su sasvim upotrebljivi u mnogim sektorima, recimo automobilskoj i vojnoj industruji.

Tim jeftinim čipovima kineska firma bi mogla da preplavi tržište i izbaci konkurenciju kao što je to Kina ranije učinila kod solarnih panela i čipova za 5G telekomunikacionu opremu.

Izvoz te stare tehnologije u Kinu nije zabranjen.