Srbija danas bira predsednika : 8 kandidata
Na 8255 biračkih mesta, 6 502 307 gradjana Srbije s pravom glasa(stanje 1.aprila) u nedelju 3.aprila imaju priliku da izaberu predsednika države i republički parlament.
Za predsednika Srbije, koji se bira na 5 godina, kandidovalo se osam kandidata :
1 Miša Vacić (Grupa gradjana „Srpski patriota – Miša Vacić)
2.Biljana Stojković (Grupa gradjana MORAMO – Biljana Stojković za predsednicu Srbije)
3.Branka Stamenković (Koalicija Suverenisti – Saša Radulović (DJB) -Milan Stamatović(ZS)- Jovana Stojković (ŽZS)
4. Zdravko Ponoš (Grupa gradjana za ujedinjenu, pravednu i stabilnu Srbiju)
5.Milica Djurdjević Stamenkovski (Srpska stranka Zavetnici)
6.Aleksandar Vučić – Koalicija Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, SNS, SPS – Ivica Dačić, Savez vojvodjanskih Madjara – Ištvan Pastor.
7.dr Miloš Jovanović (Koalicija za kraljevinu Srbiju – DSS)
8. Boško Obradović (Srpski pokret Dveri-POKS-Patriotski blok za obnovu Kraljevine Srbije).
Funkcija predsednika Srbije prvi put je ustanovljena Ustavom iz 1990.godine. Po tom Ustavu, za predsednika Srbije birani su :
Slobodan Milošević(1991-1997), Milan Milutinović (1997-2002), Boris Tadić (2004-2008).
Funkciju predsednika Republike Srbije obavljali su i predsednici Narodne skupštine kao vršioci dužnosti :Dragan Tomić (7 meseci), Nataša Mićić (13 meseci), Dragan Maršićanin ( oko mesec dana), Predrag Marković ( oko četiri meseca).
Po razlazu Srbije i Crne Gore, samostalna Srbija je donela Ustav 2006.godine i otad su za predsednika Republike Srbije birani :
Boris Tadić ( 2008 – 2012), Tomislav Nikolić (2012-2017), Aleksandar Vučić (2017-)
Manje od mesec dana kao vršilac dužnosti funkciju predsednika je 2012.godine obavljala predsednica Narodne skupštine Slavica Djukić – Dejanović.
U državama u našem okruženju, šef države se bira na pet godina sem u BiH, gde se bira na četiri godine i gde je kolektivni organ, na čijem čelu se svakih 8 meseci rotiraju izabrani predstavnici tri konstitutivna naroda. I svuda je, bar po slovu zakona, šef države više protokolarna nego stvarna vlast.
Trenutno na funkciji predsednika u našem okruženju nema nijedne žene, ali će u Madjarskoj tu funkciju u maju preuzeti već u martu izabrana gospodja Katalin Novak(44), koja će biti i prva žena na toj funkciji i najmladji predsednik u madjarskoj istoriji.
Istina, predsednicu ima i Kosovo (Vljosa Osmani), ali Srbija Kosovo ne priznaje i Kosovo nije član Ujedinjenih nacija.
Madjarska jedina u našem okruženju za predsednicu ima ženu, a Rumunija jedina za predsednika ima predstavnika nacionalne manjine. Predsednik Rumunije u drugom mandatu je pripadnik nemačke nacionalne manjine Klaus Johanis. Ovo je njemu drugi mandat, izabran je 2014. i 2019.godine.
Sem novoizabrane predsednice Madjarske i predsednika Rumunije, svi su predsednici u državama u našem okruženju izabrani kao kandidati socijaldemokratskih ili socijalističkih partija.
Novoizabrana predsednica Madjarske Katalin Novak kandidatkinja je vladajuće stranke Fides, koja se smatra hrišćansko-konzervativno – nacionalnom, a rumunski predsednik Klaus Johanis, kandidat je liberalno – konzervativne Nacionalno liberalne partije.
Predsednik Slovenije Borut Pahor ove godine završava svoj drugi mandat, a izabran je kao kandidat Socijaldemokrata.
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović na tu je funkciju stupio februara 2020.godine, kao kandidat Socijaldemokratske partije Hrvatske.
Predsednik Crne Gore Milo Djukanović, kao kandidat Demokratske partije socijalista, na toj funkciji je od maja 2018.godine. Predsednik Crne Gore bio je i od novembra 1998.do novembra 2002.godine.
Predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski, izabran je kao kandidat Socijaldemokratskog saveza Makedonije, na dužnost je stupio 2019.godine.
Predsednik Bugarske Rumen Radev, čiji je izbor podržala Socijalistička partija Bugarske, prošle godine je izabran za drugi mandat.
Predsednik Albanije Iljir Meta, vrši tu funkcuju od 2017.godine i izabran je kao kandidat Socijalističke partije, ali se sa njom razišao tako da mu je prošle godine, pod optužbom za kršenje Ustava Albanije, izglasan impičment, ali je Ustavni sud tu odluku albanskog parlamenta oborio.